Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 6. јула 2022, од 19-20 часова.

Предавач: Добривоје Лале Ерић, Селектор програма art+science, Центар за промоцију науке

Наслов предавања: УМЕТНОСТ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Апстракт: У већ неколико година уназад, манифестација art+science Центра за промоцију науке посвећена је критичком и креативном сагледавању, читању и тумачењу вредности, система и могућности вештачке интелигенције (AI), као доминантне супертехнологије данашњице, која несумњиво боји наше животе и све више утиче на окружење у коме се налазимо и на одлуке које доносимо. Њеним развојем, анализом и применом баве се на хиљаде истраживача широм света који знања из изразито хетерогених дисциплина и области – когнитивне и неуро науке, математика, лингвистика, роботика, машинско учење итд. – усмеравају ка креирању нове технолошке стварности. У таквом стремљењу и убрзаној хиперпродукцији садржаја, многа кључна питања и теме су прескочени или једноставно апстраховани, те је њихово тумачење препуштено неколицини оних који су спремни на дубљи, непосредни и неспутани дијалог.

Технолошки примат неупитно повећава дистанцу између различитих слојева друштва и своју примену налази најпре задовољавајући партикуларне, комерцијалне и затворене интересе средњих и великих система. У таквој реалности, драгоцени су примери уметника, научника, истраживача, предузимача и велике индустрије који су ради да размотре своје позиције, отворе своје просторе и укључе се у неопходни разговор о заједничкој будућности. У сусрет седмом издању манифестације art+science, које ће се под називом ЕкОтисак први пут организовати у Новом Саду, од 20. јула до 7. августа, представићемо досадашње активности и резултате, као и јединствене методологије креиране са циљем успостављања друштвеног дијалога и укључивања различитих заједница и група у разговор о (технолошкој) садашњости и будућности свих нас.

Напомена: Регистрациона форма за учешће је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p

Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 5. јула 2022, у сали 301ф са почетком у 14.15 часова.

Предавач: Рака Јовановић, Qatar Environment and Energy Research Institute

Наслов предавања: НЕКОЛИКО ОПТИМИЗАЦИОНИХ ПРОБЛЕМА ВЕЗАНИХ ЗА УПОТРЕБУ ЕЛЕКТРИЧНИХ ВОЗИЛА

Апстракт: Фокус овог предавања је на употреби електричних возила, прецизније на оптимизационе проблеме везане за пуњење њихових батерија. У последњој декади експанзија електричних возила је у изузетном порасту. Напоредо са овим процесом се дешава и пораст генерисања електричне енергије из обновљивих извора. Употреба електричне енергије из извора овог типа често резултује у низу компликација за електродистрибутивне системе. У овом предавању ће бити илустровано како паметно пуњење електричних возила може олакшати интеграцију електричне енергије из ових извора. Биће приказано неколико математичких модела из ове проблематике и одговарајуће оптимизационе методе које су коришћене за максимизацију перформанси електродистрибутивних система.

Напомена: Састанак Семинара се може пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
уколико предавач да своју сагласност.

За активно учешће неопходна је регистрација преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/xzGqvSp7aWbg8WpYX

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 1. јула 2022, са почетком у 14.15 часова у сали 301ф МИ САНУ.

Предавач: Бранкица Поткоњак Лукић, Министарство одбране Србије

Наслов предавања: ПРИМЕНА ТЕОРИЈЕ ДЕТЕРМИНИСТИЧКОГ ХАОСА НА МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ ПОСЛЕ ХЛАДНОГ РАТА

Апстракт: Унапређујући научне домете класичне физике, теорија детерминистичког хаоса која се бави квалитативним изучавањем нестабилног апериодичног понашања у детерминистичким нелинеарним динамичким системима, поседује потенцијал да повеже различите научне области и омогући истраживање засновано на специфичним теоријским моделима и математичким алатима који се примењују како у природним тако све више и у друштвеним наукама. Уважавајући системски приступ и нелинеарност као инхерентну одлику понашања отворених и динамичких система реалног света, ова теорија своју примену налази и у истраживању и утврђивању стварне природе и динамике процеса који се догађају у оквиру међународних односа, што се, пре свега, односи на кризе и оружане сукобе.

Истраживање примене теорије детерминистичког хаоса на међународне односе у постхладноратовском периоду примарно је фокусирано на безбедносни аспект међународних односа, као један од важних домена истраживања науке о међународним односима. Налази указују на потребу преиспитивања и осавремењавања постојећег традиционалног оквира истраживања у овој области кроз уклапање у оквире модерне науке. Усвајањем нових сазнања из других научних дисциплина и ширењем теоријског и методолошког оквира истраживања друштвених феномена створио би се основ и отворио простор за превазилажење постојећих слабости и унапређење изграђености науке о међународним односима, а тиме и за решавање многих актуелних, али и даље недовољно или неадекватно истражених проблема. У том контексту, налази истраживања нуде аргументацију за неоснованост критика које се износе на рачун теорија међународних односа због немогућности да на адекватан начин објасне и предвиде будуће стање међународног система. Сагледавајући међународну стварност са аспекта који није уобичајен у друштвеним наукама и применом истраживачког приступа примереног савременим трендовима у науци, отворена су одређена питања у вези са даљим развојем науке о међународним односима, сугеришући потребу интердисциплинарног приступа и остваривања ближе сарадње са другим наукама и дисциплинама.

Инкорпорирање достигнућа теорије детерминистичког хаоса у основне поставке науке о међународним односима и у теорије међународних односа допринело би њиховом употпуњавању и уклапању у савремене научне токове.

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 29.јуна 2022, од 19-20 часова.

Предавач: Биљана Стојановић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: АНАЛИЗА КОДИРАЈУЋИХ И АМИНОКИСЕЛИНСКИХ СЕКВЕНЦИ ПРОТЕИНА ВИРУСА SARS-COV-2 МЕТОДОМ КЛАСТЕРОВАЊА

Апстракт: У предавању ће бити изложени резултати добијени кластеровањем протеина вируса SARS-CoV-2 на основу:

1. употребе кодона (енгл. Codon Usage, CU) у кодирајућим (нуклеотидним) секвенцама протеина и
2.  едит-растојања аминокиселинских секвенци протеина, ради карактеризације специфичних протеинских група (типова) и сојева вируса SARS-CoV-2 којима припадају посматрани протеини.

Појам употребе кодона се односи на разлике у учесталости појављивања синонимних кодона аминокиселина током транслације протеина. Употреба кодона је израчуната применом две стандардне мере (индекса):  релативне употребе синонимних кодона (енг. Relative Synonimous Codon Usage, RSCU) и ефективног броја кодона (енгл. Effective Number of Codons, ENC) појединачних аминокиселина. Едит-растојања секвенци аминокиселина израчуната су за сваки пар протеина. Скуп података од 423.425 нуклеотидних секвенци изолата преузет је са:   https://www.ncbi.nlm.nih.gov/sars-cov-2 25. августа 2021. Након процеса чишћења остало је 347.962 изолата са 225.934 јединствених (2.366.031 укупно) кодирајућих секвенци протеина.

Провера конзистентности је извршена између нуклеотидних секвенци и аминокиселинских кодова одговарајућих протеина на основу стандардне таблице генетског кода (transl_table 1). Кластеовање протеина је извршено са више различитих метода уз варирање параметара алгоритама кластеровања. Кластеровањем скупа кодирајућих секвенци добијају се јасно раздвојени протеини одговарајућег типа (ORF1a, ORF1ab, S-protein, N-protein, …) што показује да сваки тип протеина има свој специфичан „потпис“ зависан од употребе кодона. Уколико се посматрају ознаке протеина према WHO (World Health Organization) анотацији, добијају се кластери у којима поједини сојеви протеина изразито доминирају или у којима је заступљен само један сој. Ови резултати могу да послуже за одређивање сојева изолата који су прикупљани у првом периоду док још није вршена WHО анотација.

Напомена: Регистрациона форма за учешће је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p

Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног
учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 28. јуна 2022, у сали 301ф са почетком у 14.15 часова.

Предавач: Јозо Дујмовић, Department of Computer Science, San Francisco State
University

Наслов предавања: СТЕПЕНОВАНА ЛОГИКА (GRADED LOGIC)

Апстракт: Људске перцепције истинитости, значаја, погодности, преференце, и многедруге, имају интензитет у интервалу од најмањег (0) до највећег (1). Те перцепције су ствар степена, па их називамо степеноване перцепције. Степенована логика је континуална логика људског резоновања са степенованим перцепцијама. Циљ степеноване логике је да понуди математичке моделе који описују људско резоновање у области вредновања и одлучивања на начин који се може експериментално верификовати. Степенована логика је конзистентна генерализација класичне Булове (G.Boole) логике. Булова логика функционише у рогљевима јединичног хиперкуба, а степенована логика функционише у целом јединичном хиперкубу. Класичне логике обично потпуно занемарују степен значаја истинитости; степенована логика га експлицитно узима у обзир. Први радови из степеноване логике публиковани су у Београду 1973. године. Шта се дешавало са овом области у наредних пола века види се у књизи Јозо Дујмовић,  Soft Computing Evaluation Logic , Wiley, 2018. Наш циљ је да понудимо сажету презентацју ове области.

Напомена: Састанак Семинара се може пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
уколико предавач да своју сагласност.

За активно учешће неопходна је регистрација преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/xzGqvSp7aWbg8WpYX