Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 17. априла 2025. у сали 301ф, Математичког института САНУ, Кнеза Михаила 36, са почетком у 17.15.

Предавач: Воја Радовановић, Физички факултет Универзитета у Београду

Наслов предавања: BV QUANTIZATION OF BRAIDED FIELS THEORIES

Апстракт: In this talk, we will analyze braided noncommutative field theories: spinor and scalar quantum electrodynamics, and phi^3 theory. The classical dynamics of these theories is formulated in the framework of L-infinity algebra, while quantization of these theories is performed using the algebraic BV formalism. We derive algebraic version of correlation functions, Schwinger-Dyson equations and Ward identities based on the homological perturbation lemma.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 17. априла 2025. у сали 301ф, Математичког института САНУ, Кнеза Михаила 36, са почетком у 17.15.

Предавач: Воја Радовановић, Физички факултет Универзитета у Београду

Наслов предавања: BV QUANTIZATION OF BRAIDED FIELS THEORIES

Апстракт: In this talk, we will analyze braided noncommutative field theories: spinor and scalar quantum electrodynamics, and phi^3 theory. The classical dynamics of these theories is formulated in the framework of L-infinity algebra, while quantization of these theories is performed using the algebraic BV formalism. We derive algebraic version of correlation functions, Schwinger-Dyson equations and Ward identities based on the homological perturbation lemma.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 16. априла 2025, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова.

Предавач: Марко Војиновић, Институт за физику у Београду

Наслов предавања: РЕНОРМАЛИЗАЦИЈА У КВАНТНОЈ ТЕОРИЈИ ПОЉА (4.део)

Апстракт: У овој серији предавања пружићемо један елементаран увод у математичку поставку пертурбативне квантне теорије поља (КТП), базирану наконфигурационим интегралима и Фејнмановим дијаграмима. Акценат ће бити на формулацији општег формализма КТП, као и на неопходности идеја регуларизације и ренормализације како би се дефинисала конзистентна теорија. Идеја је да кроз општи формализам и један илустративан пример приближимо како неке основне идеје, тако и централне математичке детаље КТП. Предавања не подразумевају никакво нарочито знање физике, али подразумевају фамилијарност са анализом и елементима функционалне анализе.

Напомена: Семинар је могуће пратити на даљину путем линка (након што се улогујете):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/QPYfBbqdhTF5spTAt

Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CyzPn2zriMsWWNzii

Неулоговани корисници могу пратити предавање путем линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/yujMwF3JyYqzw6Jth/2m0heDiyDRqBDFTDIItulzyPrdbs5PT8mt_WmgRpRgr

Наредни састанак Семинара Катедре за вероватноћу и статистику биће одржан у уторак 15. априла 2025. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 11 часова.

Предавач: Данијел Алексић, Математички факултет и Факултет организационих наука, Универзитет у Београду

Наслов предавања: НОВИ ТЕСТ ПОТПУНО СЛУЧАЈНОГ НЕДОСТАЈАЊА И ЊЕГОВА ВАЖНОСТ У КОНТЕКСТУ ТЕСТОВА САГЛАСНОСТИ СА МОДЕЛОМ

Апстракт: Недостајући подаци представљају свакодневицу сваког ко се бави обрадом података. Ниједан традиционални статистички метод не може се применити на некомплетан узорак, те, сходно томе, литература обилује прилагођавањем постојећих статистичких метода у присуству недостајања. Ипак, кључна претпоставка скоро свих таквих адаптација јесте она о механизму недостајања, које се по Рубину и Литлу (1987) може класификовати на потпуно случајно (MCAR), случајно (MAR) и неслучајно (MNAR) недостајање. MCAR претпоставка је једна од најпожељнијих у контексту некомплетних узорака, јер омогућава примену најједноставнијих метода анализе података, који тада дају квалитетне резултате.

У овом предавању представићемо нови тест MCAR претпоставке који почива на идеји узорачке коваријације, а чију асимптотску расподелу изводимо ослањајући се на теорију недегенерисаних U-статистика. Нови тест показао се квалитетнијим у смислу грешке прве врсте и моћи у односу на убедљиво најкоришћенији Литлов (1988) MCAR тест. Важност тестирања ове претпоставке илуструјемо предлажући неколико адаптација тестова из класе сагласности са моделом, и то тестирања независности, сагласности с расподелом и једнаке расподељености.

Напомена: Предавање је могуће пратити и онлајн, путем линка:
https://zoom.us/j/98069734918?pwd=uMBdioVGGy5lbcN6ooc9EbYYYqjXOJ.1
Meeting ID: 980 6973 4918
Passcode: 268538

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 15. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.

Предавач: Милица Симић и Милош Јоловић, Универзитет у Београду – Факултет организационих наука

Наслов предавања: ИНТЕГРАЦИЈА GENAI АЛАТА У ОБРАЗОВАЊУ СОФТВЕРСКИХ ИНЖЕЊЕРА

Апстракт: Са све већом применом генеративне вештачке интелигенције (GenAI) међу студентима, њена интеграција у високо образовање представља вредну прилику за унапређење наставних процеса и процеса учења. Циљ истраживања је испитати могућности укључивања GenAI алата у наставне програме, посебно у области софтверског инжењерства. Предложен је методолошки приступ који обухвата три кључна аспекта: учење, вођену употребу GenAI алата и менторисани рад на пројектима. Истраживање је спроведено са студентима завршне године основних академских студија који су користили алате попут ChatGPT, GitHub Copilot, Gemini и Tabnine за развој full-stack апликације у оквиру предмета Интернет технологије. Анализа резултата заснована на интегрисаном TTF-TAM моделу је показала да су студенти спремни и заинтересовани за коришћење GenAI алата у формалном образовању, као и да њихова интеграција може значајно помоћи у савладавању концепата софтверског инжењерства.

Напомена: Предавања на Семинару се снимају и преносе уживо. Све информације могу се наћи на страници:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qGapAHyEBad2FDwXR

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 2. априла 2025, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова.

Предавач: др Михал Билек, Астрономска опсерваторија у Београду

Наслов предавања: GRAVITATIONAL LENSING BY GALAXIES AS A PROBE OF THE LAW OF GRAVITY

Апстракт: The missing mass problem has not been solved decisively yet. While the currently popular LambdaCDM cosmology can explain many observations, it also fails to explain many others. It is then worthwhile to explore the alternatives. In my talk, I will point out that an effective way to distinguish between the various dark matter and modified gravity theories is to make use of the gravitational lensing around isolated galaxies and their pairs. I will focus on difference in gravitational lensing between the LambdaCDM hypothesis and the QUMOND modified-gravity version of the modified Newtonian Dynamics (aka MOND). This exploration is particularly timely, since the recently launched Euclid satellite is expected to vastly improve our capabilities to observe gravitational lensing. It turns out that MOND predicts lensing features that LambdaCDM cannot replicate. They should be detectable with Euclid.

Напомена: Семинар је могуће пратити на даљину путем линка(након што се улогујете):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/QPYfBbqdhTF5spTAt

Регистрација за учешће на семинару је доступна на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CyzPn2zriMsWWNzii

Неулоговани корисници могу пратити предавање путем линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/yujMwF3JyYqzw6Jth/2m0heDiyDRqBDFTDIItulzyPrdbs5PT8mt_WmgRpRgr

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 2. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Милан Павловић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: КЛАСИФИКАЦИЈА ГЕОДЕЗИЈСКИХ ЛИНИЈА СУБРИМАНОВОГ LP СИСТЕМА НА ХАЈЗЕНБЕРГОВОЈ ГРУПИ У ДИМЕНЗИЈИ 5

Апстракт: У овом излагању проучавамо геодезијски ток који одговара лево-инваријантној субримановој метрици и десно-инваријантној дистрибуцији на Хајзенберговој групи у димензији 5. Одговарајући Хамилтонов систем је потпуно интеграбилан, а на предавању ће бити представљена анализа његових решења. Презентујемо добијену класификацију геодезијских линија, неке њихове особине и примере.

Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко странице:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YfY2cZTcN3YwGqFjc

Регистрација ѕа учешће на семинару је доступна на следећој страници:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/o9cuDZYqrq7jvFxw8

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 2. април 2025. године, са почетком у 19 часова.

Предавач: Драгутин Остојић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу

Наслов предавања: ПОЛИНОМИЈАЛНИ РЕГРЕСИОНИ МОДЕЛ ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ ИНСТАНЦИ P||CMAX ПРОБЛЕМА ВЕЛИКЕ ПРЕЦИЗНОСТИ

Апстракт: Ово истраживање представља напор да се стандардизује добро позната група тестних инстанци, означених као „𝐵 instance“, које се користе за оцењивање решавача за класични проблем распоређивања задатака на идентичне процесоре, тзв. 𝑃||𝐶𝑚𝑎𝑥 проблем који користе формулацију помоћу проблема партиционисања бројева на више делова (Multi-Way Number Partitioning, MWNP). Првобитно предложене у (Korf, 1998), 𝐵 инстанце су дефинисане за конфигурацију од три машине (𝑚 = 3), и односе се на распоређивање до 100 задатака (𝑛 ≤ 100), при чему времена обраде задатака (прецизности) 𝑝𝑖 ∈ 𝑈 [1, 10⁵]. Карактерише их мали број машина и велика, равномерно распоређена, времена обраде задатака. Временом, ове инстанце су еволуирале како би обухватиле разне варијације у броју машина, броју задатака и границама за времена обраде, што је довело до најобимнијег објављеног скупа података (Schreiber & Korf, 2014). Овај скуп података је био од кључне важности за многа досадашња истраживања везана за 𝑃||𝐶𝑚𝑎𝑥 проблем. Данас, са напретком решавача, јавља се потреба за проширењем и стандардизацијом овог скупа, које са собом носи различите изазове. Да бисмо осигурали укључивање свих значајних скупова ове врсте из постојеће литературе, предложили смо проширени стандардизовани скуп података пратећи формулацију из (Остојић et al., 2024). Овај обимни скуп доводи до кључних проблема:

• Рачунарски захтеви: Укупан потребан временски ресурс за тестирање овог броја инстанци је значајан, нарочито за егзактне решаваче.
• Лакоћа: Многе инстанце су веома једноставне за већину решавача, што умањује фокус на оне које представљају прави изазов.
• Раст величине скупа: Величина скупа података брзо расте са повећањем максималних вредности 𝑛, 𝑚 или величине интервала за времена обраде задатака (𝑐𝑙𝑎𝑠𝑠), што ће вероватно бити настављено са развојем решавача и рачунарске снаге.
  У предавању ћемо се бавити превазилажењем ових изазова редукујући стандардизовани скуп 𝐵 инстанци тако да обухвата већину варијација пронађених у литератури, са посебним фокусом на изазовне инстанце. Као најадекватнији алат за постизање овог циља изабран је полиномијални регресиони модел.

Ово истраживање спроведено је у сарадњи са dr Kristin Zarges са Универзитета у Абериствиту у Уједињеном Краљевству.

Напомена: Регистрациона форма за учешће и линк за активно праћење предавања за регистроване кориснике (након логовања):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p

Нерегистровани корисници могу да прате предавања на овом линку (без могућности активног учешћа):
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/hR9vL94nD6QE8qQZj/xET9GcPMyR08nqH8lnS3SE7N5Vf00H7Lp9EBhsv6Lti

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 1. априла 2025. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.

Предавач: Татјана Давидовић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: МАКСИМИЗАЦИЈА СПЕКТРАЛНОГ РАДИЈУСА ГРАФОВА ЈЕ ПРОБЛЕМ ОПТИМИЗАЦИЈЕ

Апстракт: Графови прагова (Threshold Graphs, TG) су важни у теорији графова због своје посебне структуре и бројних примена. Посебно су интересантни TG који максимизују индекс, односно највећу сопствену вредност. Карактеризација максимизатора радијуса међу повезаним TG са датим бројем врхова и ивица, у општем случају, још увек је отворен проблем. Зато је важно да се изврши рачунарска енумерација TG која би помогла истраживачима да направе и докажу хипотезе о структури максимизаторских графова. Представљајући ово набрајање као комбинаторни проблем оптимизације, омогућава коришћење метахеуристичких метода, о овом случају, опште методе променљивих околина (General Variable Neighborhood Search, GVNS) и методе оптимизације колонијом пчела засноване на побољшању постојећих решења (improvement-based Bee Colony Optimization, BCOi). VNS метода се ослања на итеративна побољшања једног тренутног најбољег решења, док је BCO заснована на популацији решења и припада класи метода интелигенције роја (Swarm Intelligence, SI). Користи се компактна репрезентација решења и неколико помоћних структура података које треба да омогуће ефикасну претрагу простора решења. Поред тога, дефинисано је неколико врста трансформација које чувају допустивост резултујућег решења. Прелиминарни резултати на примерима средње величине показали су да су систематичније претраге које извршава GVNS нешто ефикасније од насумичних модификација које су коришћене у оквиру BCOi. Међутим, вероватно је да би се обе методе могле побољшати и то је тема текућих истраживања на ову тему.

Излагање представља резултате рада у оквиру пројекта #6767: Lazy walk counts and spectral radius of graphs—LZWK, Фонда за науку Републике Србије и летње студентске истраживачке праксе, Математичког института САНУ. Коаутори су Драган Стевановић, Лука Радановић, Abdelkadir Fellague и Драгутин
Остојић.

Напомена: Предавања на Семинару се снимају и преносе уживо. Све информације могу се наћи на страници
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/qGapAHyEBad2FDwXR