Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 1. марта 2023, са почетком у 19 часова.

Предавач: Бранислав Кисачанин, Nvidia, Институт за вештачку интелигенцију Србије

Наслов предавања: О НАЈНОВИЈИМ УСПЕСИМА МАШИНСКОГ УЧЕЊА

Апстракт: У овој презентацији се осврћемо на недавно објављене продоре у
теорији и примени машинског учења.

Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p

Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 28. фебруара 2023, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: проф. др Анђелка Ковачевић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: COMBINING TWO EXTREME IMAGING FRONTIERS IN THE QUEST FOR SUPERMASSIVE BINARY BLACK HOLE

Апстракт: Imaging has always been and remains to be at the forefront of astronomical research because it has two distinct frontiers.
One of the extreme ends consists of a fleet of large survey telescopes that scan large regions of the entire sky in order to compile inventories of objects that are ever more complete. On the opposite side is  a substantial population of greater resolution and higher quality imaging tools, which are capable of scanning individual objects with vision that is ever more sharp.

Understanding the nature of spacetime and gravity will be one of the primary challenges of fundamental research in the future decades.The entirety of the event that takes place in our universe occurs inside the context of spacetime, which stands as the arena. Particular attention will be paid to possible supermassive binary black holes (SMBBH) as a source of ‘ripples’ in space-time.
New large surveys such as the Vera C. Rubin Legacy Survey of Space and Time (LSST) can produce a view of the deep universe with a high cadence over decade, making it possible to combine both extremes of imaging frontiers.
We describe here a work that is now in progress to hybridise the LSST, and nearby future sharp vision instruments  quest for SMBBH.
This research is conducted by LSST SER-SAG Team.

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн и уживо у уторак, 28. фебруара 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.

Предавач: Ивана Драговић, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду

Наслов предавања: НЕУРО-ФАЗИ СИСТЕМ ЗАСНОВАН НА ИБА ПРИСТУПУ И НЈЕГОВА ПРИМЕНА

Апстракт:
Експертски системи засновани на хибридним моделима пружају велике могућности што су и доказали у пракси. Кроз предавање биће представљен модел заснован на интеграцији неуронских мрежа и фази система чиме се користе предности оба приступа. Знање експерата било ког домена лако се може формулисати вербалним исказима а теорија фази скупова и фази логике омогућава превођење оваквих исказа у одговарајуће математичке изразе. Како класична теорија фази скупова не задовољава све Булове аксиоме, примењена је реално вредносна [0,1] логика која се заснива на интерполативној Буловој алгебри (ИБА). Неуронска мрежа, тј. њен алгоритам учења, подешава параметре система како би се елиминисала субјективност коју експерти природно изражавају. Предложен и имплементиран неуро-фази систем је општи модел и може се применити у најразличитијим доменима.

Напомена: Линк за онлајн приступ: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So

За активно учешће неопходна је регистрација преко линка: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr

Наредни састанак Семинара биће одржан уживо и онлајн у петак, 24. фебруара 2023, у сали 310ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова.

Предавач: Душан Драгутиновић, Универзитет у Утрехту

Наслов предавања: О СПИСКУ БИНАРНИХ КРИВИХ РОДА 5

Апстракт:
Петријева класификација кривих фиксираног рода један је од класичних
резултата алгебарске геометрије. Користећи ту класификацију, описаћемо
алгоритме уз помоћ којих можемо одредити све међусобно неизоморфне криве
рода 5 дефинисане над пољем са два елемента. За сваку од тих кривих
одредићемо и групу њених аутоморфизама, као и неке нумеричке инваријанте.
На крају, представљамо експерименталне резултате и закључке о геометрији
модулског простора кривих рода 5.

Линк за приступ предавању: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj

Линк за регистрацију: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 23. фебруара 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15 часова.

Предавач: Срђан Вукмировић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ЛЕВО ИНВАРИЈАНТНЕ МЕТРИКЕ НА ЛИЈЕВИМ ГРУПАМА (део 3/3 – Би-инваријанте метрике)

Псеудо-Риманову метрику на Лијевој групи зовемо би-инваријантном уколико је она инваријантна у односу на леве и десне транслације у групи. Геометрија таквих група је веома правилна-оне су симетрични простори. Показује се да је би-инваријантна метрика на групи одредјена ад-инваријантним скаларним производом S у Лијевој алгебри, тј. важи S([X,Y],Z) + S(Y,[X,Z]) = 0.

У Римановом случају опис Лијевих група које допуштају би-инваријантну метрику је једноставан и добро познат: таква група је директан производ компактне и комутативне. У псеудо-Римановом случају таквих група има доста више, али је њихова структура позната. Наиме, Medina и Revoy су 1985. показали да се Лијеве алгебре које допуштају ад-инваријантну метрику могу добити процесом „двоструке екстензије“ од простих Лијевих алгебри (које допуштају ад-инваријантну метрику).

Напомене:
Семинар је могуће пратити и онлајн. Регистрација за учешће на семинару је
доступна на следећем линку: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ

Уколико сте већ регистровани предавање можете пратити на следећем линку (након сто се улогујете): https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m

Неулоговани корисници могу пратити пренос предавања на овом линку (али не могу постављати питања осим путем цхата и не улазе у евиденцију присуства): https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1

Детаљније: Професорка Луиса Фермо са Департмана за математику и компјутерске науке Универзитета у Каљарију, Италија, одржаће предавање у среду, 22. фебруара 2023. у свечаној сали бр. 211 Машинског факултета Универзитета у Београду са почетком у 13 часова.

Наслов предавања: GAUSS-TYPE RULES WITH APPLICATIONS TO INTEGRAL EQUATIONS

Апстракт предавања је доступан на страници https://vesti.mas.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2023/02/Fermo.pdf

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 22. фебруара 2023. са почетком у 18.15 преко Wебеx платформе.

Предавач: др Луис Педро Цоелхо, Универзитет Фудан у Пекингу

Наслов предавања: SemiBin: USING SELF-SUPERVISED DEEP LEARNING FOR BETTER METAGENOMICS BINNING

Биографија предавача, апстракт предавања и Wебеx линк су доступни на http://bioinfo.matf.bg.ac.rs/

Организатори семинара Биоинформатика су Српско друштво за биоинформатику
и рачунарску биологију и Математички факултет Универзитета у Београду.

Серијал „Лекције Мике Аласа“ наставља своју активност почевши од 22. фебруара 2023. Предавач је Бориша Кузељевић, доцент Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Наслов курса је „Увод у доказе независности“, а тема је из области теорија скупова (http://www.mi.sanu.ac.rs/novi_sajt/news/an_doc/SetTheory_BorisaKuzeljevic.pdf).

Прво предавање ће бити одржано у среду 22. фебруара 2023. године са почетком у 12.15 у сали 301ф Математичког института САНУ. Предвиђено је да курс траје 13 недеља са по два часа недељно, а састанци ће се одржавати у истом термину и сали. Предавања је могуће пратити и на даљину путем МИтеам платформе https://miteam.mi.sanu.ac.rs/

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн и уживо у уторак, 21. фебруара 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.

Предавач: Марија Ивановић, BGI-Genomics, Department for Research and Development

Наслов предавања: МЕТОДА ПРОМЕНЛЈИВИХ ОКОЛИНА ЗА РЕШАВАНЈЕ ПРОБЛЕМА СЛАБЕ РИМСКЕ ДОМИНАЦИЈЕ НА ГРАФУ

Апстракт:
Проблем доминације на графу представља један од популарнијих проблема двадесетог века. Инспирисани историјским проблемом распоређивања римских легија, оптимизациони проблем римске доминације и његова уопштења постали су популарни тек последњих неколико година. Претпостављајући да су римске легије довољно способне да одбране сваку провинцију у којој се налазе и да могу брзо да се преселе из провинције у којој су стациониране до њој суседне провинције, сматра се да је свака провинција сигурна од напада уколико има стационирану легију, односно заштићена од напада уколико је суседна са провинцијом у којој су стациониране две легије. С тим у вези, проблем слабе римске доминације представља динамички проблем распоређивања најмањег броја легија тако да су све провинције сигурне или заштићене од напада и померање једне легије из провинције у којој је та легија стационирана до њој суседне провинције неће нарушити безбедност царства. На предавању ће бити изложени математички модели проблема слабе римске доминације и метода променљивих околина за решавање самог проблема.

Напомена: Линк за онлајн приступ: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So

За активно учешће неопходна је регистрација преко линка: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у петак, 17. фебруара 2023, са почетком у 10 часова.

Предавач: Igor Medvedev, Trinity College, Cambridge

Наслов предавања: ДА ЛИ ДЕТЕРМИНИЗАМ ВАЖИ У КЛАСИЧНОЈ ФИЗИЦИ?

Апстракт:
Још у средњој школи смо учили да детерминизам пропада у квантној
механици. Насупрот томе, у класичној физици (без квантних ефеката) са
потпуним знањем почетних услова, наводно, можемо да предвидимо како ће се
систем понашати у будућности – другим речима, детерминизиам важи.
Математички, детерминизам се испољава у облику теорема о постојању и
јединствености решења диференцијалних једначина. У овом предавању,
презентоваћу један пример диференцијалне једначине у коме детерминизам у
класичној физици може да пропадне. Овај пример долази из опште теорије
релативности и уско је везан са претпоставком о строгој козмичкој цензури
(Strong Cosmic Censorship Conjecture).

Линк за приступ предавању: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj

Линк за регистрацију: https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73