Ове године се навршава 30 година семинара Математички методи механике Математичког института САНУ. Тим поводом, у среду 31. маја 2023 биће одржан једнодневни симпозијум у сали 301ф у Математичком институту САНУ са почетком у 9.15.

Програм скупа

Семинар је могуће пратити и онлајн и на даљину, путем следећег линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/33iAqZDsttsz8mgpY/4T0kIvmiahdjKeRkfJrlXN-MqksiB6cGuOFhJYUEHFi

Предавање академика Козлова биће преко Зум платформе, а детаљи приступа су следећи:
https://zoom.us/j/94982093119?pwd=RlZIdkxlaVl6YWwvN3dVL1ZBdlArZz09
Meeting ID: 949 8209 3119
Passcode: 913612

Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 31. маја 2023, са почетком у 19 часова.

Предавач: prof. José Pedro Cabalar Fernández, Computer Science and Information Technology Department, University of A Coruña, Spain

Наслов предавања: EXPLANATIONS FOR PRACTICAL KNOWLEDGE REPRESENTATION

Апстракт: Achieving a truly explainable Artificial Intelligence (AI) is nowadays a challenge not only for machine learning „black box“ techniques but even for symbolic automated reasoning, especially when the explanations of a conclusion are too large or hard to follow for an average human user. In the talk, I will first discuss several aspects of explainable symbolic AI systems and then proceed to introduce a kind of explanations for logic programs based on so-called justified models, that is, models for which an explanation graph exists. Finally, I will illustrate these concepts with several examples using the tool xclingo, that generates explanations for logic programs under the Answer Set Programming paradigm.

Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p

Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 30. маја у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. Састанак је могуће пратити и на даљину.

Предавач: Лука Петровић, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду

Наслов предавања: МОДЕЛ УЧЕЊА КРОЗ ИГРУ ЗАСНОВАН НА ИНТЕРНЕТУ ИНТЕЛИГЕНТНИХ УРЕЂАЈА

Апстракт: Предмет истраживања је развој модела учења кроз игру заснованог на интернету интелигентних уређаја (енг. Internet of Things, IoT). Централни проблем који се разматра је испитивање могућности имплементације модела 1учења кроз игру у интерактивном образовном окружењу са циљем да се повећа интересовање студената и унапреде исходи учења. Развијени модел заснива се на интеграцији технологија свеприсутног рачунарства и интеграцији IoT-а, мобилних и технологија проширене стварности. Модел је имплементиран у наставним процесима у оквиру Катедре за електронско пословање на Факултету организационих наука у Београду Универзитета у Београду. Резултати. евалуације указују да примена предложеног приступа може да допринесе унапређењу наставног процеса и мотивације студената.

Напомене: Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr

Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So

Наредни састанак Семинара биће одржан у понедељак, 29. маја 2023. у просторијама МИ САНУ у Нишу са почетком у 12 часова.

Предавачи: Предраг Ђорђевић, МИ САНУ

Наслов предавања: УТИЦАЈ АЛИЈЕВОГ ЕФЕКТА НА ЛЕСЛИЕ-ГОЊЕР ПРЕДАТОР-ПЛЕН МОДЕЛ СА РАСТУЋИМ ФУНКЦИОНАЛНИМ ОДГОВОРОМ

Апстракт: Предавање је посвећено изучавању динамичких особина и бифуркационој анализи предатор-плен модела са функционалним одговором предложеног од стране Коснера, и са Алијевим ефектом у популацији плена. Функционални одговор описује понашање предатора који тражи храну у линеарној формацији и при контакту са пленом лови окупљајући се око стада или јата плена. Циљ је да се прикаже утицај како слабог тако и јаког Алијевог ефекта на динамику система. Математичка анализа се фокусира на стабилност и коегзистенцију положаја равнотеже и свих могућих бифуркација које се могу манифестовати у систему. Разматра се и изумирање обе популације. Теоријски резултати добијени бифуркационом анализом ће бити потврђени нумеричким симулацијама. Уочено је постојање би-стабилности као и три-стабилности, тако да се посебна пажња посвећује областима атракције у свим случајевима када постоје вишеструки атрактори.

Напомене: Семинар је могуће пратити и онлајн. Предавања можете пратити на даљину преко странице:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YfY2cZTcN3YwGqFjc

Регистрација ѕа учешће на семинару је доступна на следећој страници:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/o9cuDZYqrq7jvFxw8

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 26. маја 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова.

Предавач: Никола Велов, Faculty of Electrical Engineering and Information Technologies – Skopje

Наслов предавања: ПРОНЦИПИ РЕФЛЕКСИЈЕ ЗА ГРУПУ Q_8

Апстракт: У овом предавању приказујемо неке примене савремене алгебарске геометрије у теорији бројева, пре свега у контексту веза измеу Пикарове групе и класне групе прстена целих бројевног поља. Даћемо и један оригиналан допринос овој теми, добијањем нових принципа рефлексије за раширења поља функција у случају Галоаове групе Q_8.

Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj

Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 25. маја 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15.

Предавач: Иван Димитријевић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: УВОД У ОПШТУ ТЕОРИЈУ РЕЛАТИВНОСТИ (2. ДЕО)

Апстракт: На овом предавању посматраћемо Ајнштајнове једначине и извести њихова решења у облику FRW метрике, као и Фридманове једначине.

Напомене: Семинар је могуће пратити и онлајн. Регистрација за учешће на семинару:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ

Уколико сте већ регистровани, предавање можете пратити на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ

Неулоговани корисници могу пратити пренос предавања на овом линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1

Где: Нови Београд, Владимира Поповића 8
Када: Током јула, августа и септембра, сваког радног дана, пуно радно време

Пријави се, јер ћеш:

• научити нешто ново и своје знање применити у пракси
• бити награђен/на, јер је ово плаћена летња пракса
• видети зашто је кул радити у Generali-ју и упознаћеш се са нашим бенефитима
• после праксе имати потенцијалну прилику за запослење

Погледај шта смо ти све припремили за ово лето ОВДЕ.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 24. маја 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. У питању је заједнички састанак са Одељењем за механику.

Предавач: Звонимир Шикић, Центар за логику и теорију одлучивања Свеучилишта у Ријеци

Наслов предавања: ВЈЕРОЈАТНОСТ, ИНДУКЦИЈА И КАУЗАЛНОСТ

Апстракт: Према Хумеу нема рационалног темеља за било какво индуктивно, а ни каузално закључивање. Постоје само обичаји и навике. Али резултати теорије вјеројатности доказују да су неки обичаји и навике бољи од неких других. Хумеове ријечи ,,обичај” и ,,навика” требале су нас натјерати на предају: индуктивном закључивању се ништа не може рећи, осим да је то оно што радимо. Подсјетит ћемо на бејесовски одговор Хумеу, који доказује да то није истина. Можда не можемо доказати да су навике и обичаји које препоруча теорија вјеројатности апсолутно најмудрији, али на темељу наших увјерења о томе какав је свијет, можемо доказати да су те навике и обичаји разумније од других.

Однос каузалности и вјеројатности нешто је сложенији. Како то исправно тврде уџбеници вјеројатности и статистике, корелација није узрочност и нема чисто пробабилистичке методе која узрочну причу може одредити само из података. Но, то не значи да каузалне везе не постоје, што и данас често тврде многи статистичари и филозофи (који се иначе ријетко слажу). Остали знанственици, уз 2 кориштење пробабилистичких метода, податке најчешће тумаче на темељу неформалних узрочнопосљедичних претпоставки. Да бисмо то разумјели упознат ћемо се с начелом сигурне ствари и Симпсоновим парадоксом. То је први корак према систематском увођењу формалних метода које се могу користити за изражавање и тумачење узрочности. Уз њихову помоћ могуће је математички описати узрочне сценарије било које сложености и одговорити на проблеме доношења одлука у битно сложенијим ситуацијама од оних које генерирају Симпсонови обрати. Ријеч је о формалној теорији каузалности развијеној у задњих 30-так година, коју многи сматрају каузалном револуцијом.

Напомене: Предавање се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV

Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N