Огласи за студенте
Математички факултет, Универзитет у Београду
Сви огласи
Семинар за рачунарство и примењену математику, 20. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. јуна 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. У питању је заједнички састанак са семинаром Одлучивање – теорија, тхенологије и пракса.
Предавач: Милица Кнежевић, Милан Тодоровић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТА BC4GRID
Апстракт: BC4GRID је део SMART4ALL пројекта финансираног у оквиру Horizon 2020 програма. Математички институт САНУ је један од партнера на BC4GRID пројекту чији је фокус на примени блокчејн технологије у паметним електроенергетским мрежама (енг. smart grid). Многобројна истраживања показују да блокчејн технологија има значајан утицај и све већу употребу у различитим индустријским секторима. Развој енергетског сектора иде у смеру децентрализације и ефикасније дистрибуције енергије из обновљивих извора, а то пружа мотивацију за укључивање блокчејн технологије са циљем да се обезбеди позданост и ефикасност система. У оквиру BC4GRID пројекта биће развијано блокчејн решење за оптимизацију постојећих процеса и трговање електричном енергијом.
Напомене: Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
ONTOCHAIN хакатони
Позивамо студенте да учествују на хакатонима које организујемо у оквиру пројекта ONTOCHAIN, финансираног од стране Европске уније. Онлajн хакатони ће се одржати 23-24. јуна и 30. јуна-1. јула. Учесници ће имати прилику да развију апликацију засновану на blockchain технологији уз коришћење ONTOCHAIN услуга и такмиче се за награде до 3.000 евра. Пријаве за онлине ONTOCHAIN хакатоне су отворене до 15. јуна 2023. године (17:00 CEST), а број учесничких тимова је ограничен на 20 тимова по хакатону. Пријавите се путем следећег линка: https://bit.ly/ONTOCHAIN-events-apply.
Више информација се може пронаћи на: https://ontochain.ngi.eu/ontochain-hackathons.
Семинар из астрономије и астрофизике, 13. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 13. јуна 2023, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.
Предавач: Проф. Катарина Миљковић, School of Earth and Planetary Science, Space Science and Technology Centre, Curtin University, Australia
Наслов предавања: STRUCTURE AND EVOULUTION OF MARD VIA IMPACT CRATERS AND THE LATEST DISCOVERIES ON THE NASA InSight MISSION
Одељење за математику, 16. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 16. јуна 2023, у сали 301ф Матматичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Андреја Тепавчевић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: КАРАКТЕРИЗАЦИЈА ГРУПА ПРЕКО МРЕЖЕ СЛАБИХ КОНГРУЕНЦИЈА
Апстракт: R. Schmidt у књизи „Мреже подгрупе група“ из 2011. године, као један од „најузбудљивијих отворених проблема“ у овом контексту, споменуо је мрежно теоријску карактеризацију решивих група. Решиве групе су од посебног значаја јер су у вези са решењима полиномних једначина и теоријом Галоа. У серији радова објављених у последње 1-2 године, ми смо дали мрежно-теоријску карактеризацију не само решивих група већ и многих других класа група, попут Хамилтонових, нилпотентних, Абелових, суперрешивих, и других преко мрежа слабих конгруенција. Слабе конгруенције су симетричне и транзитивне релације сагласне са операцијама на алгебрама. Мрежа слабих конгруенција је алгебарска мрежа која у себи садржи као интервале и мреже конгруенција и подалгебри, као и мреже конгруенција на свим подалгебрама. У овом предавању представићемо резултате о мрежама слабих конгруенција група. Један од првих резултата у овом правцу била је карактеризација Дедекиндових група преко модуларних мрежа слабих конгруенција. Теорија група је математички апарат који се у физици интензивно користи за проучавање симетрија, као и понашања физичких система под одређеним трансформацијама; групе се користе у проучавањима интеракција честица као и у физици кондензоване материје. Надамо се да ће у овом контексту наши резултати имати примену и у теоријској физици. Резултати који ће бити предсатвљани су заједнички рад са Миланом Груловићем, Јеленом Јовановић и Бранимиром Шешеља.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
Семинар за вештачку интелигенцију, 14. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 14. јуна 2023, са почетком у 19 часова.
Предавач: Владан Девеџић, Универзитет у Београду, Факултет организационих наука; Српска академија наука и уметности, Одељење техничких наука
Наслов предавања: ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: ОТВОРИ ОЧИ И РЕЦИ МИ ШТА ВИДИШ
Апстракт: Веома је тешко прецизно рећи шта људи имају на уму када говоре о вештачкој интелигенцији (VI). Термин/израз ‘VI’ се већ годинама користи у свакојаким ситуацијама и контекстима, што може да доведе до његове сопствене хиперинфлације и обезвређивања. Код неких људи, убрзан развој неких сродних области, као што су примењена статистика, тзв. наука о подацима, предиктивна аналитика, биометрија, итд., изазива осећај да VI постепено губи свој идентитет на рачун тих других области.
Прошло је више од једне деценије од када је о VI почело врло често да се прича, пише и расправља, све више и изван стручних кругова, чак и у најширој јавности. Недавна појава ChatGPT-а и пораст популарности великих језичких модела само су „долили уље на ватру“, тако да је интересовање за VI већ дошло до граница које нико није могао ни да очекује ни да замисли на почетку овог последњег периода наглог успона VI. Ипак, многи стручњаци имају осећај да ова помпа и напредак такође повећавају нејасноће које окружују читаво поље VI. Будући да је VI инхерентно интердисциплинарна, често је мета оних који желе да је „присвоје“ у неким другим појединачним областима. Понекад VI постаје и жртва површног разумевања оних који се само приклањају трендовима.
Таква ситуација је послужила као инспирација за ово предавање. Оно покушава да разјасни неколико доминантних различитих погледа на VI као област истраживања и развоја. Иако није могуће направити строге границе између онога што VI јесте и онога што она није, од користи је ако неко има идеје о томе шта је VI некада значила, шта данас значи различитим заинтересованим странама и које критеријуме користе различите заинтересоване стране када означавају системе, производе, истраживања, понашања и феномене ознаком ‘VI’.
Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
Семинар за рачунарство и примењену математику, 13. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 13. јуна у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15. Састанак је могуће пратити и на даљину.
Предавач: Милан Килибарда, Грађевински факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: RFSI (Random Forest Spatial Interpolation) МЕТОД ЗА ПРОСТОРНУ ИНТЕРПОЛАЦИЈУ
Апстракт: Уобичајени проблем у геоинформатици, геонаукама, заштити животне средине тиче се просторне интерполације променљивих из тачкастих мерења, опажања. Примери таквих променљивих су падавине, температура, квалитет ваздуха, загађење земљишта и воде и други. Историја просторне интерполације сеже у ране дане геоинформатике, када су развијени основни алгоритми као што су најближи сусед и метод инверзних дистанци. Геостатистика је направила корак даље развијајући кригинг интерполацију, која интерполује мерења у простору у складу са степеном њихове просторне корелације и има додатну предност што квантификује интерполациону грешку.
Током година развијено је много различитих алгоритама за кригинг. Тренутно је регресиони кригинг веома популаран. Регресиони кригинг обично производи тачније карте од обичног кригинга, јер поред информација добијених из мерења оближњих тачака, такође користи информација садржане у објашњавајућим променљивима о животној средини (предиктори или коваријати). Континуални предиктори су на пример сателитски снимци, дигитални модел терена и други растерски подаци за које имамо вредност и на местима где је опажано и на местима у којим се рачуна вредност интерполације. Такође су направљена проширења регресионог кригинга на просторно-временску интерполацију. Методе машинског учења, као што су: RF, SVM, ANN, GBM, Cubist недавно су постале озбиљан конкурент кригингу. Ове методе се ослањају искључиво на однос између опажања и предиктора и веома су флексибилне у својој структури модела. Ове методе могу значајно побољшати тачност интерполације, ако је доступна довољна количина континуалних података за креирање модела и довољна количина опажања за тренирање модела. Ипак, често за многе феномене, количина доступних предиктора није довољна да се направи квалитетан модел за који није неопходно укључити знање о позицији опажања у процес интерполације. Недавно је публикован рад базиран на Random Forest методи који се бави прилагођавањем модела за потребе просторне интерполације, Random Forest Spatial Interpolation, RFSI. Ова техника затвара круг просторне интерполације, поновним разматрањем оригиналних идеја просторне интерполације (нпр. kriginga) и инкорпорира мерења са суседних локација у скуп предиктора Random Forest модела.
У предавању ће бити дат преглед основних структура података који се користе у геоинформатици, преглед класичних метода просторне интерполације, потом, представљена RFSI метода и резултати истраживања примењених на моделирање неколико просторних феномена, затим, следи кратак осврт на RFSI инплементацију у R софтверском окружењу у пакету meteo.
Предавање је засновано на раду: Секулић, Александар, Милан Килибарда, Gerard B.M. Heuvelink, Младен Николић, анд Бранислав Бајат. 2020. „Random Forest Spatial Interpolation“ Remote Sensing 12, no. 10: 1687. https://doi.org/10.3390/rs12101687
Напомене: Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
Comtrade, Open Day: 13. јун 2023., Савски насип 7, Београд
Comtrade организује „Open Day“ у уторак, 13. јуна, од 11:00 до 14:00 сати, намењен свим студентима завршних година и мастер студија који желе да започну своју каријеру или сазнају више о раду у IT индустрији. Студенти ће имати прилику да се у неформалној атмосфери упознају са радом и културом компаније Comtrade и чују корисне професионалне савете и искуства наших колега инжењера.
Пријаве за догађај путем линка за пријаву, најкасније до 8. јуна. Број учесника је ограничен.
Семинар за рачунарство и примењену математику, 6. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2023, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Prof. dr.sc. Neven Vrček, University of Zagreb, Faculty of Organization and Informatics, Croatia
Наслов предавања: SMART FRAMEWORKS FOR SMART INDUSTRY – SWARM AS A RESEARCH PLATFORM
Апстракт: Rapid technological development and convergence of technologies brought up a concept of smartness as a paradigm for modern society. We are talking about smart products, smart buildings, smart cities, smart ecosystems, etc. In order to fulfill expectations these concepts must be researched from many perspectives which overarch disciplines and reduce friction for widespread adoption of smart paradigm. Besides the obvious technological domain, we have to include legal aspects, user behavior, business models, etc. One approach to research these heterogeneous, and yet convergent domains, is to set up frameworks which can be used in various contexts and analyze them from different perspectives. This presentation introduces the SWARM of drones as a platform used to analyze various aspects that can adapt to the different domain requirements, most often within a smart urban environment. The platform developed within a project UNMANNED AERIAL VEHICLE CONTROL AND SURVEILLANCE FRAMEWORK is a testbed for the use and control of SWARM of drones. The platform combines technology-related research activities such as artificial intelligence for SWARM control, RF signal propagation and location determination within various use cases such as smart logistics, pollution identification, air quality monitoring etc. All these are accompanied with research about possible business models, legal requirements, privacy assessment, risk analysis and cost benefit analysis. The platform has interoperable modules that can be easily changed and adapted to various use cases. Our experience shows that such frameworks can gather scientists from various disciplines and bring up innovative solutions which have scientific and applied value.
Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/wnz6oyxsQsy29LfJA/MjQ__eH607WeAL9X7IFtUI98xdQQgVkp-ljiEKPPfXr
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YoqHWKALRkRTbK9So
Одељење за математику, 9. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 9. јуна 2023, у сали 301ф Матматичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Александра Маринковић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: SYMPLECTIC CIRCLE ACTIONS ON MANIFOLDS WITH A CONTACT TYPE BOUNDAR
Апстракт: In this talk we consider circle actions on symplectic manifolds that have a (convex) contact type boundary. The most natural examples from classical mechanics are cotangent bundles with their natural actions induced by an action on the base manifold. We show that many of the key ideas of Morse-Bott theory, used for closed symplectic manifolds, could also be applied in the boundary case. However, in contrast to the closed symplectic case, we show that any symplectic circle action on a symplectic manifold with a contact type boundary is always Hamiltonian. We further show several results about the topology of these symplectic manifolds. In particular, we show that the contact type boundary is connected if the dimension of the symplectic manifold is 4.
This talk is based on a joint work with Klaus Niederküger.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
Логички семинар, 7. јун 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 7. јуна 2023, у сали 301ф Матматичког института САНУ са почетком у 13 часова. У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику.
Предавач: Alexey Semenov,
Head of the Department of Mathematical Logic and Theory of Algorithms of Lomonosov Moscow State University; Director of Axel Berg Institute of Cybernetics and Educational Computing of Russian Academy of Sciences; Academician of Russian Academy of Sciences and Russian Academy of Education
Наслов предавања: THE THEORY OF DEFINABILITY
Апстракт: Definability theory can be considered as an important part of all mathematics along with proof theory, model theory, and computation theory. This was constantly emphasized by Alfred Tarski, who owns remarkable results in this theory, the main question of which is: is it possible to define some concept or relation, through other concepts, relations.
The report will give a general overview of the results in definability theory since the XIX century, including the Svenonius Theorem (completeness theorem for definability), the latest results of the author, his students and colleagues are presented, and a wide spectrum of open problems and possible solutions are proposed. The presence of this spectrum is a characteristic feature of the current state of definability theory.
The report can also provide a general overview of the research on mathematical logic, theory of algorithms and Computer Science going on at Moscow University, Moscow, and Russia.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/iYxPidYtFqBC9sT7a
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/oaqCm4EyPhHR6kM6N
Партнери Математичког факултета
