Огласи за студенте
Математички факултет, Универзитет у Београду
Сви огласи
Конкурс УБ за доделу награда за најбољи научноистраживачки и стручни рад студената у 2023. години
Универзитет у Београду сваке године награђује по један најбољи научноистраживачки и стручни рад студената из сваке групације факултета, израђен у претходној календарској години. На седници Сената марта 2024, донета је одлука о расписивању Конкурса за доделу награда за најбољи научноистраживачки и стручни рад студената у 2023. години.
Конкурс је објављен на интернет страници Универзитета у Београду на страници:
https://www.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2024/03/NISR2023.pdf
Конкурс је расписан у складу са Правилником о награђивању студената Универзитета у Београду:
http://bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/univ-propisi/Pravilnik-nagradjivanje-studenata-preciscen.pdf
Писани, дипломски, семинарски и други студентски радови који представљају наставну обавезу, не могу се подносити на конкурс. Студенти достављају радове факултету најкасније до 19. априла 2024. године, док факултети достављају Универзитету радове пријављених најкасније до 30. априла 2024. године.
Молимо заинтересоване студенте да радове, у штампаном и електронском облику, доставе проф. др Зорици Станимировић (zorica.stanimirovic[at]matf.bg.ac.rs) најкасније до 22. априла 2024. године
Позивамо студенте Математичког факултета да се пријаве на овај Конкурс.
Пројекат LLVM: Преглед
У четвртак 28. марта у 16ч, у учионици 830 Ђорђе Тодоровић из комапније Syrmia ће одржати предавање Пројекат LLVM: Преглед.
Ђорђе Тодоровић је инжењер са више од 9 година искуства у рачунарској индустрији. Тренутно је вођа групе „System Software“ у компанији SYRMIA и успешно води неколико тимова, несебично дели знање, менторише са много стрпљења, а све то уз осмех и вољу. Захваљујући свом доприносу, постигнућима и коментарима самих запослених, изабран је за најбољег инжењера 2023. године у компанији SYRMIA. Дипломирао је и стекао мастер диплому на Математичком факултету у Београду. Родни град му је Пожега, а живи и ради у Београду. Аутор је разних фунцкионалности и алата који су сада део пројекта LLVM и користе се нашироко, како у индустрији тако и у истраживачке сврхе. Свој рад је презентовао на разним конференцијама као што су LLVM Dev Meeting, FOSDEM, CGO (Code Generation and Optimization), и друге.
Пројекат LLVM представља модуларну имплементацију компајлерске инфраструктуре за разне програмске језике као што су C, C++, Rust, Swift, и други. Преводиоци као што су clang, rustc и swiftc важе за преводиоце који генеришу најбржи продукцијски код у индустрији и базирани су баш на екосистему LLVM. Највеће компаније као што су Apple, Google, Facebook, Cisco и AMD су изабрале баш LLVM као примарни преводилац за своје производе, а такође веома активно учествују у његовом развоју и побољшању. Изворни код пројекта LLVM спада у породицу отвореног кода, и један је од најпопуларнијих пројеката на платформи GitHub.
Овај сажети приказ пружиће дубљи увид у архитектуру LLVM-а, кључне компоненте и практичне примене. Током сесије, истражићемо теме као што су међурепрезентација LLVM-а (IR), технике оптимизације и генерисања кода, пружајући увид у то како LLVM подстиче модерну изградњу компајлера и анализу програма. Поред тога, представићемо конкретне примере коришћења LLVM-а у развоју алата за валидацију аутомобилског кода – Autocheck. Без обзира да ли вас ова тематика привлачи или не, придружите нам се за ову информативну презентацију како бисте открили основне принципе и стварни утицај LLVM-а.
Предавање се одржава у оквиру курса Конструкција компилатора али су добродошли сви заинтересовани студенти. Додатне информације о предавању можете наћи на страни курса.
Студентски семинар, 29. март 2024.
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 29. марта 2024, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 12 часова.
Предавач: Павле Мартиновић, Тринити колеџ, Универзитет у Кембриџу
Наслов предавања: ЛАГРАНЖИЈАНИ У ХИПЕРГРАФОВИМА
Апстракт: На овом предавању ћемо представити концепт Лагранжијана у хиперграфу. Лагранжијан је величина која се може приписати сваком хиперграфу који представља максималну вредност одређене аналитичке функције, и мери (у неком смислу) колико су густо спаковани чворови хиперграфа у његовим гранама. Обрадићемо комплетну анализу Лагранжијана у случају 2-регуларних хиперграфова (односно графова), укључујући примену у виду Моцкиновог доказа Туранове теореме. Даље ћемо се позабавити већим регуларностима, примарно у сврху представљања рада Франкла и Родла у којима су дали контрапример за Ердошеву хипотезу „о скачућим хиперграфовима“. Најзад, ако остане времена, осврнућемо се на проблем максимизације лагранжијана у хиперграфовима са тачно к грана, којим су се бавили Tjomkjin, Lecter, Grislis и Morison.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/CihYM6Nratzix7c8G/uJmcdEJs4INWQ8MEoLVzHRGxbfbBEWSBMwXBYcymVoj
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/M4zcEwxkzy5PqNS73
Семинар Геометрија и примене, 28. март 2024.
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 28. марта 2024, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17.15.
Предавач: Катарина Лукић, Математички факултет, Универзитет у Београду
Наслов предавања: КАРАКТЕРИЗАЦИЈЕ УВРНУТОГ ПРОИЗВОДА ЛАГРАНЖЕВИХ ИМЕРЗИЈА У КОМПЛЕКСНОМ ПРОЈЕКТИВНОМ ПРОСТОРУ
Апстракт: На предавању ће бити представљен рад „CHARACTERIZING WARPED-PRODUCT LAGRANGIAN IMMERSIONS IN COMPLEX PROJECTIVE SPACE“ аутора J.Bolton, C. Rodriguez Montealegre и L. Vrancken. Полазећи од две Лангранжеве имерзије и хоризонталне криве у S^3(1), могуће је конструисати нову Лагранжеву имерзију коју називамо уврнути производ Лагранжевих имерзија. У овом раду су пронађене две карактеризације уврнутог производа Лагранжевих имерзија. Истраживане су и Лагранжеве подмногострукости на којима се у свакој тачки достиже једнакост у појачаној Ченовој неједнакости за Лагранжеве подмногострукости CP^n(4), коју је открио румунски математичар Опреа. У раду је показано да за n ≥ 4 важи да Лагранжева подмногострукост димензије n у CP^n(4) за коју се једнакост достиже у свакој тачки мора бити минимална.
Напомена: Семинар је могуће пратити и онлајн на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/cngMrxTa7WoFSKZJn/ddPssjwsP40vEFRiLjVYEt-bWXLwl-VPYEEFMQjMOG1
Регистрација за учешће на семинару је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/5vJy5i44YQbMdSuDZ
Уколико сте већ регистровани, предавање можете пратити на следећем линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/jJPbbrZF9BLD73r5m
КГТА семинар, 28. март 2023.
Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 28. марта 2023. године, у сали 301ф Математичког института САНУ са поечетком у 12.15.
Предавач: Јозеф Кратица
Наслов предавања: НОВА ДОЊА ГРАНИЦА ЗА ПРОБЛЕМ ДВОСТРУКЕ МЕТРИЧКЕ ДИМЕНЗИЈЕ ГРАФА И УОЧЕНЕ ЕКСТРЕМАЛНЕ РАЗЛИКЕ
Апстракт: У овом предавању ће бити приказана једна нова графовска инваријанта заснована на проблему хитинг скупа минималне кардиналности (minimal hitting set problem). Показује се да ова инваријанта представља добру доњу границу за проблем двоструке метричке димензије графа. Прво ће бити приказане егзактне вредности ове инваријанте за путеве, звезде, потпуне графове и потпуне бипартитне графове. Затим ће бити приказане неке добре границе за ову инваријанту. На крају ће бити приказано неколико уочених екстремалних разлика парова графовских инваријанти.
Заједнички рад са проф. Вером Ковачевић-Вујчић и проф. Мирјаном Чангаловић.
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/XZawgjASPavABY37A/2t2yGBvU01onPAP3aSUKiNFb2Skjk-3w5XJruW-yaZh
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/sd3bebvvcBSNtN78B
Конкурс Задужбине Ђоке Влајковића за подршку студентима у стручном и научном усавршавању
Расписан је Конкурс за доделу десет финансијских подршки за стручно и научно усавршавање студената Универзитета у Београду, које подразумева учешће на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству и боравак у иностранству током студија. На Конкурс се могу пријавити незапослени студенти од треће године основних или интегрисаних академских студија, студенти мастер и докторских академских студија Универзитета у Београду. Услов за добијање подршке је да усавршавање започиње/траје у периоду од 1. маја 2024. године до 1. маја 2025. године.
Финансијска подршка у стручном и научном усавршавању, у нето износу од по 50.000,00 динара по учешћу или боравку, доделиће се из средстава Задужбине Ђоке Влајковића, а одобрена средства се могу користити искључиво наменски, у складу са конкурсном пријавом.
Рок за подношење пријава је од 25. марта до 19. априла 2024. године.
Пријаве се подносе на адресу: Универзитет у Београду, Студентски трг бр. 1 са назнаком – Конкурс Задужбине Ђоке Влајковића за подршку у стручном и научном усавршавању. Електронска адреса на коју треба доставити документацију је: popovm1@rect.bg.ac.rs.
Семинар за анализу, 29. март 2024.
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у петак, 29. марта 2024. са почетком у 16 часова.
Предавач: Антон Баранов, Saint Petersburg State University, Russia
Наслов предавања: COMPLETE INTERPOLATING SEQUENCES IN SHIFT-INVARIANT SPACES AND IN SMALL FOCK-TYPE SPACES
Напомена: Линк за приступ предавању је:
https://us02web.zoom.us/j/6636215428?pwd=bllJSTUvZ0E5MjhkMkxYa3RYYzZpQT09
Meeting ID: 663 621 5428
Passcode: 7h6KR
Одељење за математику, 29. март 2024.
Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 29. марта 2024, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14.15.
Предавач: Лазар Радичевић, Математички институт САНУ
Наслов и апстракт предавања биће објављени на страници:
https://www.mi.sanu.ac.rs/novi_sajt/colloquiums/programs/mathcoll.mar2024.php#link3
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко линка:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/call/T9XDGChhq8aDcNqmz/qw7wIwci2jv2rdg9I9CrXkm7OJhF_LB8DfjXZp4jTFV
Регистрациона форма је доступна на:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/tz97w4Hu4c3unsJ7N
Семинар за вештачку интелигенцију, 27. март 2024.
Наредни састанак Семинара биће одржан онлајн у среду, 27. марта 2024. са почетком у 19 часова.
Предавачи: Андреја Тепавчевић, Математички институт САНУ, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Ивана Штајнер-Папуга,
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду
Наслов предавања: НАПРЕДНЕ ТЕХНИКЕ МАТЕМАТИЧКЕ АГРЕГАЦИЈЕ И АПРОКСИМАТИВНОГ РЕШАВАЊА ЈЕДНАЧИНА У ДИГИТАЛНИМ ОПЕРАЦИОНИМ ИСТРАЖИВАЊИМА (AT MATADOR)
Апстракт: На овом предавању биће изложени циљеви и почетни резултати пројекта AT-MATADOR који је одобрен у програму ПРИЗМА Фонда за науку Републике Србије. Циљ пројекта је развој и истраживање нових техника у савременим математичким областима које укључују операторе агрегације и решавање апроксимативних једначина. Технике које се користе потичу из математичких структура са новим процедурама заснованим на савременим математичким алатима из теорије фази скупова и теорије доношења одлука, као што су оператори агрегације, фази мере и фази релационе једначине. Користе се алгебарске структуре прилагођене проблемима којима се бавимо, са посебним освртом на решавање проблема у дигиталној форензици. Почетни резултати који су добијени су решавање нових типова релационих једначина, карактеризација и класификација P-скупова, као и даље испитивање функција корисности заснованих на узајамно дистрибутивним паровима оператора агрегације, при чему је акценат на операторима агрегације са анихилатором.
Истраживање спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, БРОЈ ПРОЈЕКТА 6565, Напредне технике математичке агрегације и апроксимативног решавања једначина у дигиталним операционим истраживањима AT MATADOR.
Напомена: Регистрациона форма за учешће на Семинару је доступна на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/CW5nJWDSEZDj7p32p
Уколико желите само да пратите предавање без могућности активног учешћа, пренос је доступан на линку:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/4LNW8WtML7rLKojoz
Одељење за механику, 27. март 2024.
Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 27. марта 2024, у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.
Предавач: Маријана Бабић, Математички институт САНУ
Наслов предавања: ГЕОДЕЗИЈСКЕ ЛИНИЈЕ КОМПЛЕКСНЕ ХИПЕРБОЛИЧКЕ РАВНИ СА РИМАНОВОМ МЕТРИКОМ
Апстракт: Посматрајмо комплексну хиперболичку раван као метричку Лијеву групу. Познате су све могуће лево инваријантне Риманове метрике на овој групи. На одговарајућој Лијевој алгебри постављамо системе једначина геодезијских линија различитих Риманових метрика. Приказаћемо решавање ових система на алгебри у случају Келерове метрике и размотрити проблем реконструкције геодезијских линија на групи. Презентација је базирана на раду [1].
[1] Geodesics of Riemannian Complex Hyperbolic plane, Маријана Бабић, Математички Весник, приваћен за штампу 2024
Напомена: Предавања се могу пратити на даљину преко странице:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/YfY2cZTcN3YwGqFjc
Регистрација ѕа учешће на семинару је доступна на следећој страници:
https://miteam.mi.sanu.ac.rs/asset/o9cuDZYqrq7jvFxw8