Семинари

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 12. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 12. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Дејан Урошевић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: О УБРЗАВАЊУ ЧЕСТИЦА У ЈАКИМ УДАРНИМ ТАЛАСИМА

Апстракт: У предавању ће укратко бити објашњено на који начин се стварају ултрарелативистичке честице које се кроз космичка пространства шире и детектују на Земљи као тзв. космички зраци. Тренутно најбоље развијена и у научном свету прихваћена теорија је тзв. дифузно ударно убрзавање честица. То је механизам производње ултрарелативистичких честица приликом вишеструког пролаза високоенергетске честице кроз ударне таласе независно од тога који је астрофизички поремећај створио ударни дисконтинуитет. Дифузно ударно убрзање је подврста тзв. Фермијевих механизама убрзања честица и то првог реда. Сходно претходно наведеном, у предавању ће укратко бити објашњено шта су ударни таласи, Фермијеви механизми, као и основни концепти на којима је засновано дифузно ударно убрзавање честица и који објекти у космосу производе космичко зрачење. На крају ће укратко бити представљни најновији резултати истраживања београдске групе која се бави претходно наведеном тематиком.

Представљање радова студената-кандидата за награду Математичког института САНУ, 12. и 13. април 2018.

Током априла 2108, на Математилком институту САНУ биће представљени радови кандидата који су ушли у најужи круг избора за награде Математичког института за најбоље докторске и студентске радове у области математике и механике и рачунарства. Своје радове ће најпре изложити кандидати у области математике и механике и то на састанцима који ће се одржати 12. и 13. априла у сали 301ф на трећем спрату у згради Математичког института САНУ, према следећем распореду.

Четвртак, 12. април у 10:30 часова:

Представљање кандидата за Награду Математичког института САНУ у категорији најбољи студентски рад у области математике и механике

Вељко Панић: „Стабилност стационарних кретања крутог тела на површи и динамика келтског камена“

Мирослав Максимовић: „Теорија мартингала и њихова примена у систему клађења“

Далибор Даниловић: „Две топологије на скупу целих бројева“
Петак, 13. април у 12 часова:

Представљање кандидата за Награду Математичког института САНУ у категорији најбољи докторат у области математике и механике

Бобан Карапетровић: „Оператор Хилбертове матрице и Либерин оператор на просторима холоморфних функција“

Милош Петровић: „Холоморфно пројективна пресликавања генералисаних хиперболичких Келерових простора и уопштења“

Радослав Радуловић: „Глобални минимум времена кретања механичких система са ограниченим управљањима и реакцијама веза“

Јована Николић: „Алгебарска својства спектралних инваријанти у Флоровој хомологији“

Марија Цветковић: „Фиксне тачке за пресликавања Перовог типа“

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 12. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 12. априла 2018. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

Предавач: др Александар Картељ

Наслов предавања: ПАРТИЦИОНИСАЊЕ РЕТКИХ БИОЛОШКИХ МРЕЖА НА K-PLEX ПОДМРЕЖЕ

Апстракт: У мрежи, k-plex представља подскуп од n чворова такав да је је степен сваког чвора подмреже индуковане тим подскупом чворова најмање n-k. Проблем k-plex максималног тежинског партиционисања по гранама (Max-EkPP) је НП-тежак проблем који подразумава проналажење k-plex партиционисања улазне мреже таквог да је сума тежина свих грана у добијеним индукованим k-plex подмрежама максимална. Решавање Max-EkPP има значајну улогу у откривању нових информација у великих ретким биолошким мрежама.

У раду је представљена метода променљивих околона (енгл. variable neighborhood method – VNS) за решавање проблема Max-EkPP. Експериментална тестирања су извршена над реалним метаболичким мрежама и над другим доступним тест скуповима из литературе. Предложена VNS метода потврђује сва оптимална решења добијена моделом целобројног линеарног програмирања. За сва остала решења из литературе, за која не постоји потврда оптималности, VNS или достиже најбоље познато решење или га побољшава. VNS је такође тестиран над тест проблемима великих димензија који претходно нису разматрани у литератури.

Одељење за математику, 11. и 13. април 2018.

У току ове недеље биће одржана три предавања у оквиру Одељења за математику.

Прво предавање биће одржано у среду, 11. априла у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14h.

Предавач: Thomas Piecha, University of Tuebingen

Наслов предавања: PROOF-THEORETIC SEMANTICS AND THE PROBLEM OF COMPLETENESS

Апстракт: In proof-theoretic semantics the meaning of the logical constants is given in terms of the notion of proof instead of the notion of truth. Dag Prawitz conjectured that intuitionistic logic is complete with respect to a notion of proof-theoretic validity. In this talk we first present the general idea of proof-theoretic semantics. We then discuss some standard conditions for proof-theoretic notions of validity. Any semantics obeying these conditions satisfies a generalized disjunction property. This implies the validity of Harrop’s rule, which is not derivable in intuitionistic logic. The completeness conjecture is thus decided negatively.

Друго предавање биће одржано у среду, 11. априла у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18h.

Предавач: Марко Стошић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: ЧВОРОВИ, КВИВЕРИ И ПРИМЕНЕ

Апстракт: У овом предавању биће приказани неки од савремених резултата у вези са квантним и хомолошким инваријантама чворова. Главна идеја је да се укратко прикажу бројне потпуно различите теорије из разних области математике и физике, које су са разних страна повезане управо преко теорије инваријанти чворова. У другом делу предавања биће приказана и једна од најновијих и актуелних идеја — такозвана кореспонденција између чворова и квивера (усмерених графова), којом се датом чвору придружује квивер на такав начин да се БПС инваријанте чворова поклапају са мотивичним Доналдсон Томас инваријантама квивера. Прва идеја односно циљ ове кореспонденције је била да се објасне неке од важних хипотеза о особинама чворова, али се испоставило да она отвара бројне нове правце и изненађујуће везе са разним областима математике и физике. Као пример, биће приказана веза са комбинаториком путева на целобројним решеткама — једним од класичних, основних проблема енумеративне и аналитичке комбинаторике — где смо добили потпуно нове експлицитне формуле за број таквих путања, користећи искључиво чворове, квивере и њихову везу. Предавање је базирано на заједничким радовима са С. Гуковом, Е. Горским, П. Сулковским, М. Рајнекеом, П. Кучарским, М. Панфилом и П. Ведрихом.

Треће предавање биће одржано у петак, 13. априла у сали 301ф
Математичког института САНУ са почетком у 14h.

Предавач: Peter Balazs, University of Vienna

Наслов предавања: FRAME THEORY AT THE ACOUSTICS RESEARCH INSTITUTE

Апстракт: We will start this talk by presenting an overview of the Acoustics Research Institute, a multi-disciplinary fundamental research institute of the Austrian Academy of Sciences. In the second part we will present the details of frame theory, which is a part of functional analysis that has deep influence to many other mathematical branches, but also many other sciences, like physics, signal processing and acoustics. We will present the basic ideas and consequences of the frame concept, which is a generalization of orthonormal bases. We will show some recent mathematical results as well as some applications in acoustical signal processing.

Семинар за механику, 11. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 11. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова. У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику

Предавач: Марија Додиг, Математички институт САНУ

Наслов и апстракт предавања биће накнадно достављени.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 10. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 10. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Витомир Радосављевић, Висока ИЦТ школа

Наслов предавања: МОДЕЛ АДАПТИВНОГ УЧЕЊА У ПАМЕТНИМ ОБРАЗОВНИМ ОКРУЖЕЊИМА

Апстракт: Студент приступа процесу учења на јединствен начин, користећи различите методе и технике прикупљања информација и обраде података у циљу стицања знања. Адаптивно учење се дефинише као процес у коме постоји могућност промене начина учења. Циљ адаптивног учења је постизање ефикасног и ефективног учења. Предности паметних образовних окружења у имплементацији адаптивних облика учења предмет су многих истраживања. У оквиру истраживања чији ће резултати бити представљени, постављен је модел адаптивног учења у паметним учионицама. Модел као критеријуме адаптације узима четири фактора: предзнање студента, процену когнитивног оптерећења, мотивацију и пареметре физичког окружења у коме студент учи. Модел дефинише пет категорија учења у оквиру којих се нуде одговарајуће стратегије учења. Избор категорије учења студента врши паметни образовни систем. Резултати истраживања указују на позитивне ефекте примењеног модела у процесу адаптивног учења.

Семинар из астрономије и астрофизике, 3. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: др Милан М. Ћирковић, Астрономска опсерваторија у Београду

Наслов предавања: КРАТКА ПОВЕСТ СТИВЕНА ХОКИНГА (1942-2018)

Апстракт: На предавању ће бити дат кратак преглед главних научних резултата Стивена Хокинга, са нарочитим нагласком на оне мање познате широј јавности као што је Хокинг-Гибонсова температура, елаборација улоге посматрачких селекционих ефеката у формирању космолошке структуре, предвиђање гравитационих таласа из судара црних рупа, хипотеза о заштити хронологије и критика инфлаторних космолошких модела. Такође ће бити резимиран Хокингов уређивачки рад везан за историју физике и астрономије, као и његове изузетне домете у погледу промоције и популаризације науке.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 3. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Бојан Вучковић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: НОВЕ КОМБИНАТОРНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ПРОБЛЕМИМА ИЗ ХРОМАТСКЕ ТЕОРИЈЕ ГРАФОВА, ЕКСТРЕМАЛНЕ ТЕОРИЈЕ СКУПОВА И ТЕОРИЈЕ БУЛОВИХ МАТРИЦА

Апстракт: Последњих деценија уведени су и изучавани нови типови бојења графова – такозвана индукована бојења. То су, не обавезно ваљана, бојења грана или грана и чворова графа код којих се боја чвора изводи из боја њему инцидентних грана и суседних чворова. Бојења се најчешће изводе по суми или по скупу, при чему постоји услов да свака два суседна чвора имају различите изведене вредности. Биће приказане дефиниције разних врста индукованог бојења графа, хипотезе по питању потребног броја боја да би се извело тражено бојење за произвољан граф, као и резултати излагача. Код многих од ових типова бојења постигнути резултати су још увек далеко од претпостављених горњих граница формулисаних у хипотезама, и остављају простора за даље унапређивање.

Франклова хипотеза из екстремалне теорије скупова тврди да у свакој коначној фамилији затвореној за унију постоји елемент који се појављује у барем половини скупова фамилије. Овај наизглед једноставан проблем, формулисан 1979. године, је још увек отворен. По питању Франклове хипотезе постоје докази парцијалних резултата. Биће дат приказ резултата излагача да је Франклова хипотеза задовољена за фамилије састављене од 12 или мање елемената, као и подела фамилија састављених од 6 или мање елемената на такозване FC и NonFC фамилије.

Булове матрице су матрице код којих су сви елементи из скупа {0, 1}. Простор врста Булових матрица је скуп вектора који се могу добити унијом врста дате матрице, док је кардиналност простора врста матрице кардиналност овога скупа. Разматрано је питање за које вредности c из скупа {1,…,2^n} постоји матрица А димензије n x n таква да је кардиналност простора врста матрице А једнака c.

КГТА семинар, 3. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавач: Марија Јелић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: F-ВЕКТОРИ ПОЛИТОПА

Апстракт: Позната теорема (McMullen, Stanley) казе да медју свим d-димензионалним политопима са N темена, циклични политоп Cd(N) има максималан број страна у свакој димензији, тј. има максималан f-вектор по свим координатама. Током предавања посматраћемо неке посебне класе политопа – централно-симетричне, 2-суседске и кубичне и дати преглед резултата везаних за њихове f-векторе. Предавање је засновано на радовима I. Novik (University of Washington) и E. Neva (Hebrew University, Jerusalem).

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 29. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 29. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Срђан Вукмировић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ПРОЈЕКТНО ЕКВИВАЛЕНТНЕ МЕТРИКЕ НА ЛИЈЕВИМ ГРУПАМА

Апстракт: На предавању ће бити представљени резултати заједничког рада са Т. Шукиловић и Н. Бокан. Метрике на многострукости су пројективно еквивалентне ако имају исти скуп непараметризованих геодезијских линија. Класификација таквих метрика је у Римановом случају дао Леви-Цивита пре више од једног века. У псеудо-Римановом случају локална класификација је добијена тек последњих година, али су многи проблеми везани за пројективно еквивалентне метрике и даље актуелни. Специјална класа пројективно еквивалентних метрика су афино еквивалентне метрике, тј. метрике које имају исту Леви-Цивита повезаност.

На предавању ће бити доказана чињеница да су сваке две пројективно еквивалентне метрике на хомогеном простору (а специјално и лево-инваријантне метрике на Лијевој групи) обавезно и афино еквивалентне. Осим тога, биће приказан алгоритам за налажење свих пројективно еквивалентних лево-инваријантних метрика датој метрици, као и одговарајући примери.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 27. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: др Слободан Бабић, Дунав осигурање

Наслов предавања: МЕТОДОЛОГИЈА КРИТИЧНИХ ПОСЛОВНИХ РЕСУРСА (CBR) ЗА УСПОСТАВЉАНЈЕ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА КОНТИНУИТЕТОМ ПОСЛОВАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Апстракт: У предавању је приказана методологија за увођење система за управљање континуитетом пословања, која је погодна за примену у великим предузећима у земљама у развоју, као и поступак његовог увођења. Развијена методологија базирана је на разумевању критичних пословних процеса и ресурса потребних за обављање критичних пословних активности. CBR методологија је базирана на стандардима, стандарду ИСО22301 и оригиналном проширењу стандардом ИСО15944-4 по коме као догађај подразумевамо немогућност обављања пословног процеса услед недоступности одређеног критичног пословног ресурса који изводи пословни субјект. CBR методологија узима у обзир да је могуће изводити пословни процес без обзира на амбијенталне услове, уколико су сви пословни ресурси потребни за обављање посла доступни. Као импликација, на основу методологије CBR, могуће је издвојити и скупове ризика над критичним пословним ресурсима. Препознатим ризицима над критичним пословним ресурсима је могуће управљати у случају појава које угрожавају пословне процесе.

КГТА семинар, 27. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. марта 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавач: Банислав Првуловић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: СВОЈСТВО ФИКСНЕ ТАЧКЕ ЗА ГРАСМАНОВЕ МНОГОСТРУКОСТИ (наставак)

Апстракт: На овом предавању ће бити разматрано питање које Грасманове многострукости (како реалне, тако и комплексне и кватернионске) имају својство фиксне тачке. Биће дат преглед до сада добијених резултата на ову тему. У већини случајева у којима је добијен потврдан одговор на ово питање, то је урађено (потпуним или делимичним) класификовањем ендоморфизама кохомолошке алгебре одговарајућег Грасманијана. Овај проблем класификације јесте и сам по себи интересантан и, по свему судећи, још увек отворен.

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 22. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Марко Стошић

Наслов предавања: ЧВОРОВИ, КВИВЕРИ И ПРИМЕНЕ

Апстракт: Главна тема овог предавања биће тзв. кореспонденција између чворова и квивера (усмерених графова), којом се датом чвору придружује квивер на такав начин да се БПС инваријанте чворова поклапају са мотивичним Доналдсон-Томас инваријантама квивера. Иако ова кореспонденција укључује веома софистициране инваријанте и технике, сама веза је веома директна и експлицитна. Овај пројекат је започет у сарадњи са П. Кучарским, М.Рајнекеом и П. Сулковским, и прва идеја/циљ је била да се објасне неке од важних хипотеза о особинама чворова. Међутим, испоставило се да ова кореспонденција отвара бројне нове правце и изненађујуће везе са разним областима математике и физике. Као пример, биће приказана веза са комбинаториком путева на целобројним решеткама — једним од класичних, основних проблема енумеративне и аналитичке комбинаторике — где смо добили потпуно нове експлицитне формуле за број таквих путања, користећи искључиво чворове, квивере и њихову везу (рад са М. Панфилом и П.
Сулковским).

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 22. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 22. марта 2018. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

Предавач: проф. др Филип Марић

Наслов предавања: БРЗ ФОРМАЛНИ ДОКАЗ ЕРДОШ-СЕКЕРЕШОВЕ ХИПОТЕЗЕ ЗА КОНВЕКСНЕ ПОЛИГОНЕ СА НАЈВИШЕ 6 ТАЧАКА

Апстракт: Хипотеза коју су формулисали Клајн и Секереш 1932 (данас позната под именом „Ердош-Секерешова хипотеза“ или „Хипотеза са срећним крајем“) тврди за свако m>=3 сваки скуп који садржи 2m-2+1 тачку у општем положају (никоје три различите тачке нису колинеарне) садржи конвексни m-тоугао. Хипотеза је потврђена за свако m<=6. Случај m=6 су недавно решили Секереш и Петерс помоћу рачунарске претраге која је конзумирала „више од 3000 GHz часова“.

Описујемо доказ који је унапређен у неколико смерова. Помоћу промене репрезентације, разматрања симетрија и помоћу модерних САТ решавача, смањили смо време доказа на око само пола сата на обичном личном рачунару (тј. наш доказ захтева само око 1 GHz час). Такође, формализовали смо доказ у доказивачу Isabelle/HOL, што га чини много поузданијим.

Одељење за математику, 23. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 23. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Марко Ђикић, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу

Наслов предавања: ГЕОМЕТРИЈА ХИЛБЕРТОВИХ ПРОСТОРА И „СЛОЖНИ“ ОПЕРАТОРИ

Апстракт: Бесконачно-димензионални Хилбертови простори имају врло интуитивну геометрију, сличну геометрији Еуклидског простора. Ипак, та геометрија се често врло непријатно разликује од оне на коју смо навикли. У првом делу предавања видећемо неке интересантне примере ове појаве. Обратићемо пажњу на потпросторе Хилбертовог простора, пројекције на њих, углове међу њима и на питање о затворености суме потпростора. У другом делу предавања приказаћемо један (нови?) проблем у овом класичном маниру. Наиме, питамо се у ком случају два непрекидна оператора, дефинисана на различитим потпросторима истог Хилбертовог простора, дозвољавају истовремену непрекидну екстензију на читав простор. У решавању тог проблема проћи ћемо кроз неке фолклорне резултате теорије оператора, а видећемо и зашто нам је овај проблем важан, то јест, на која питања смо успели да одговоримо његовим решавањем.

Одељење за механику 21. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова.

Предавач: Александар Ћоћић, Машински факултет, Београд

Наслов предавања: МОДЕЛИРАЊЕ И ПРОРАЧУН УЗГОНСКОГ СТРУЈАЊА ВАЗДУХА У СОЛАРНИМ ТОРЊЕВИМА

Апстракт: Системи за производњу електричне енергије коришћењем енергије Сунца су предмет многих истраживања у последњим деценијама. Један од принципијелно најједноставнијих система су такозвани соларни торњеви (SCPP – solar chimney power plant или SUT – solar updraft power). Ови системи се састоје из три основна елемента: колектора, турбина и торња. Загревање ваздуха у колектору, направљеном од транспарентног материјала, путем Сунчеве енергије, узрокује његово струјање кроз постројење. Ваздух прво струји радијално кроз колектор, и потом вертикално навише кроз торањ, који се налази у средишту колектора. У основи торња се налазе ветротурбине помоћу којих се производи електрична енергија. У овом раду се врши моделирање и прорачун струјања ваздуха кроз овакву соларну електрану. Основне претпоставке у моделу су да је струјање стационарно, стишљиво и једнодимензијско. Валидација модела је извршена поређењем добијених резултата са експерименталним резултатима измереним на соларној електрани овог типа направљеној у Манзанаресу. Такође, извршена је и анализа карактеристичних бездимензијских параметара где је потврђено да једино електране великих размера имају задовољавајућу ефикасност. Додатно, извршена је и допунска анализа система нелинеарних диференцијалних једначина које описују струјање кроз сам торањ, и при томе је и разматран општи случај промењивог попречног пресека. Пертурбационом анализом, коришћењем Рејли-Јанценовог развоја, добијено је аналитичко решење полазног система једначина.

Семинар из астрономије и астрофизике, 20. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: др Виктор Радовић, Математички факултет

Наслов предавања: ПОРТАЛ ЗА АНАЛИЗУ ФАМИЛИЈА АСТЕРОИДА

Апстракт: Веб портал за анализу фамилија астероида (Asteroids Family
Portal – AFP) је интерактивни портал који на једном месту обједињује велики број различитих података везаних за фамилије астероида, као и алате који омогућавају њихову анализу и визуелно представљање. У оквиру портала омогућена је примена методе хијерархијског груписања која се користи за идентификацију чланова фамилија астероида, идентификација уљеза, добијање расположивих физицких података о астероидима, каталози сопствених елемената итд. У овом предавању ће бити објашњен значај портала, имплементирани алати као и алгоритми по којима они функционишу. На крају ће бити дат кратак преглед даљег развоја портала.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 20. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Ђорђе Недић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу

Наслов предавања: MUSCLE MODELLING AT MOLECULAR LEVEL – MUscleSImulationCOde

Апстракт: For applications in biomechanics and biomedical engineering, a simulation model is often needed to  understand and explain the mechanical properties and functional behaviours of the muscle. For this purpose, a great variety of muscle models has been created over the years, differing in intended application, mathematical complexity, level of physiological structures considered, and fidelity to biological behaviour. Up to the author’s knowledge, regardless of great efforts in the area of muscle modelling in past few decades, a comprehensive, modular and scalable software platform for micromechanical muscle modelling has not yet been developed. In this work, a computational platform MUSICO (MUscleSImulationCOde) for modelling realistic sarcomeric system is described. It has been developed with the aim to simulate a wide variety of experimental muscle behaviour. The platform offers a modular program structure that allows extension and replacement of any part of sarcomeric system (calcium activation, cross-bridge cycle, sarcomere geometry, etc.).

КГТА семинар, 20. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. марта 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавач: Банислав Првуловић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: СВОЈСТВО ФИКСНЕ ТАЧКЕ ЗА ГРАСМАНОВЕ МНОГОСТРУКОСТИ

Апстракт: На овом предавању ће бити разматрано питање које Грасманове многострукости (како реалне, тако и комплексне и кватернионске) имају својство фиксне тачке. Биће дат преглед до сада добијених резултата на ову тему. У већини случајева у којима је добијен потврдан одговор на ово питање, то је урађено (потпуним или делимичним) класификовањем ендоморфизама кохомолошке алгебре одговарајућег Грасманијана. Овај проблем класификације јесте и сам по себи интересантан и, по свему судећи, још увек отворен.

Одељење за математику, 16. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 16. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Бојан Вучковић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ИНДУКОВАНА БОЈЕЊА ГРАФОВА

Апстракт: Бојење графа подразумева доделу боја чворовима, гранама, или чворовима и гранама графа. Уобичајени услов код ових бојења је да се суседним чворовима, инцидентним гранама, односно чворовима и њима инцидентним гранама, додељују различите боје. Оваква бојења називају се ваљаним, и највише изучавани проблем је који је минималан броја боја потребних да би се такво бојење извело.

Поред ваљаних бојења, последњих деценија постоји значајно интересовање за индукована бојења графова. То су не обавезно ваљана бојења код којих се боја чвора изводи из боја њему инцидентних грана. Бојења се најчешће изводе по суми или по скупу, при чему се поставља услов да свака два суседна чвора, или генерално свака два чвора графа, имају различите изведене вредности.

На излагању ће бити приказане дефиниције разних врста индукованог бојења графа, као и хипотезе по питању потребног броја боја да би се извело тражено бојење за произвољан граф. Код многих од ових типова бојења постигнути резултати су још увек далеко од претпостављених горњих граница датих у хипотезама и остављају простора за даље унапређивање.