Семинари

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 26. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 26. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: Драган Ђокић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: РАСПОДЕЛА УГЛОВА ПРИДРУЖЕНИХ ИНДЕФИНИТНИМ ЦЕЛОБРОЈНИМ БИНАРНИМ КВАДРАТНИМ ФОРМАМА

Детаљније: Свакој индефинитној целобројној бинарној квадратној форми Q можемо придружити геодезијску у хиперболичкој полуравни која спаја корене квадратне једначине Q(x,1). Биће представљена асимптотска расподела (када дискриминанта тежи у бесконачнст) углова између тих геодезијских и једне фиксиране геодезијске која сече све њих. Доказ ове теореме користи технике теорије бројева, посебно оцене за суме Вејлових сума.

Одељење за математику, 27. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 27. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Небојша Икодиновић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: МЕТРИЧКЕ СТРУКТУРЕ И ЛОГИКА

Апстракт: Циљ предавања је да се прикаже неколико актуелних тема које се односе на примену математичке логике у изучавању метричких структура. Предавање ће бити подељено на три дела. Први део биће заснован на тези да фундаменталне математичке структуре (попут уређења и група) заправо представљају категорије. Ова теза је била полазиште за Лоувирово уопштење појма метричких простора. У другом делу укратко ће бити приказана теорија модела за метричке структуре (попут вероватносних алгебри, Банахових алгебри, Хилбертових простора) која је развијена помоћу такозване непрекидне логике првог реда. Трећи део односиће се на развој и применљивост модалних формализама заснованих на метричким структурама.

Семинар за механику, 25. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 25. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова. У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику

Предавач: Србољуб Симић, Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду

Наслов предавања: АНАЛИЗА СТАБИЛНОСТИ ЛЕВИТРОНА

Апстракт: Левитрон је комерцијални производ који се састоји од сталног магнета, који у одређеној области простора ствара приближно хомогено магнетно поље, и чигре која је у исто време магнетни дипол. Он има једно интересантно својство – могуће је реализовати стабилно левитирајуће кретање чигре у хомогеном магнетном пољу. Већина истраживања посвећених анализи стабилности Левитрона ослањала се на линеаризоване једначине поремећаја и анализу сопствених вредности. Ово излагање ће бити посвећено анализи стабилности једног специфичног, синхроног кретања Левитрона, применом директног метода Љапунова. Биће показано да за дати угао Δ између момента магнетног дипола и осе симетрије чигре, постоји интервал стационарних вредности угла нутације θ_0 за које је стационарно синхроно кретање стабилно.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 24. април 2018.

Славица Радосављевић, Висока ИЦТ школа

Наслов предавања: ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОШИРЕНЕ РЕАЛНОСТИ У СТРУЧНОМ ВИСОКОШКОЛСКОМ ОБРАЗОВАНЈУ

Апстракт: Стручне високошколске установе имају задатак да кроз студијске програме припреме студенте за специфичности рада у привреди. Предмети који се односе на практичну наставу носе највећи терет оспособљавања студената, па је за њихову реализацију битно да се студентима омогући адекватна настава и једноставан приступ наставним садржајима.

Мобилно учење у односу на традиционално учење, нуди нове могућности приступа наставним садржајима. Модел мобилног учења базиран на примени технологије проширене реалности представљен је у циљу унапређења приступа наставним садржајима од стране студената. Модел је показао да се применом проширене реалности брже реализују постављени задаци, у односу на реализацију помоћу штампаних материјала. Ефикасност израде задатака помоћу проширене реалности је већа у односу на ефикасност израде задатака традиционалним путем. Поред наведених предности, издвајају се искуства студената везана за сигурност у раду помоћу проширене реалности.

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 19. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 19. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Бојана Милошевић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ТЕСТОВИ УНИФОРМНОСТИ

Апстракт: Текстови сагласности са расподелом заузимају значајно место у непараметарској статистици. Посебно се издвајају тестови униформности јер се, коришћењем интегралне трансформације, могу користити за тестирање сагласности са произвољном апсолутно непрекидном расподелом. Поред тога, униформна расподела је основа многих статистичких модела.

На овом предавању ће бити дат кратак преглед досадашњих резултата на пољу
тестова униформности. Поред тога, биће приказана и нова класа оваквих тестова конструисаних на основу карактеризационе везе између момента статистика поретка униформне расподеле. Нови тестови ће бити упоређени са најпознатијим тестовима униформности коришћењем емпиријске моћи, као и Бахадурове асимптотске ефикасности. Поред тога, графички ће бити
приказани и „изотони“ тестови, један од постојећих графичких алата за поређење.

Вероватносне логике, 19. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 19. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15 часова.

Предавач: проф. др Миодраг Рашковић

Наслов предавања: ГЕОМЕТРИЈА ПРИМАРНЕ ИНТУИЦИЈЕ И ЊЕНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА (МОДЕЛ) У ZFC

Одељење за математику, 20. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 20. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Тања Стојадиновић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ШТА СВЕ „ЗНАЈУ“ УОПШТЕНИ ПЕРМУТОЕДРИ

Апстракт: Многе фамилије комбинаторних објеката имају природно дефинисано множење и комножење, што уз неке додатне услове даје структуру Хопфовог моноида или алгебре. Неке од тих фамилија су: графови, посети, матроиди, симплицијални комплекси, градивни скупови, хиперграфови. У сваком Хопфовом моноиду дефинисан је антипод (аналогон инверза у групи) формулом која представља многочлану алтернирајућу суму и у којој често има доста скраћивања. Основно и прилично тешко питање је како наћи формулу за антипод у којој нема скраћивања. У овом излагању биће представљен рад Марсела Агијара и Федерика Ардиле (M. Aguiar, F. Ardila, Hopf monoids and generalized permutahedra, arXiv: 1709.07504), који су дефинисали Хопфов моноид уопштених пермутоедара. У њему је антипод изненађујуће једноставан—алтернирајућа сума страна уопштеног пермутоедра. Испоставља се да су Хопфови моноиди свих наведених комбинаторних објеката повезани са Хопфовим моноидом уопштених пермутоедара преко политопа које додељујемо тим објектима. Тако добијамо формуле за њихове антиподе, од којих неке потврђују и побољшавају досадашње резултате, а неке су потпуно нове. Успут, као занимљивост, добијамо одговор на питање зашто су мултипликативни и композициони инверзи степених редова одређени бројем страна пермутоедра и асоциедра.

Семинар за механику, 18. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 18. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова. У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику

Предавач: Милан Рајковић, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Београд

Наслов предавања: РЕКУРЕНТНОСТ, ЕНТРОПИЈА И ВРЕМЕ

Апстракт: Само-организација комплексних система подразумева, у формализму који смо прихватили, пораст комплексности у времену. Време се разматра са аспекта операторског формализма класичне механике и показаће се, кроз теореме Поенкареа, Мисре и Бриселске школе статистичке механике како се појављује оператор времена и његов смисао. Такође, приказаће се кратак преглед проучавања рекурентности у динамици нелинеарних динамичких система са аспекта топологије.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 17. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 17. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Александар Симовић, студент докторских студија на Факултету организационих наука Универзитета у Београду

Наслов предавања: A BIG DATA SMART LIBRARY RECOMMENDER SYSTEM FOR AN EDUCATIONAL INSTITUTION

Апстракт: With the exponential growth of the amount of data, the most sophisticated systems of traditional libraries are not able to fulfill the demands of modern business and user needs. The purpose of this paper is to present the possibility of creating a Big Data smart library as an integral and enhanced part of the educational system that will improve user service and increase motivation in the continuous learning process through content-aware recommendations. The paper presents an approach to the design of a Big Data system for collecting, analyzing, processing and visualizing data from different sources to a smart library specifically suitable for application in educational institutions. As an integrated recommender system of the educational institution, the practical application of Big Data smart library meets the user needs and assists in finding personalized content from several sources, resulting in economic benefits for the institution and user long-term satisfaction.

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 12. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 12. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Дејан Урошевић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: О УБРЗАВАЊУ ЧЕСТИЦА У ЈАКИМ УДАРНИМ ТАЛАСИМА

Апстракт: У предавању ће укратко бити објашњено на који начин се стварају ултрарелативистичке честице које се кроз космичка пространства шире и детектују на Земљи као тзв. космички зраци. Тренутно најбоље развијена и у научном свету прихваћена теорија је тзв. дифузно ударно убрзавање честица. То је механизам производње ултрарелативистичких честица приликом вишеструког пролаза високоенергетске честице кроз ударне таласе независно од тога који је астрофизички поремећај створио ударни дисконтинуитет. Дифузно ударно убрзање је подврста тзв. Фермијевих механизама убрзања честица и то првог реда. Сходно претходно наведеном, у предавању ће укратко бити објашњено шта су ударни таласи, Фермијеви механизми, као и основни концепти на којима је засновано дифузно ударно убрзавање честица и који објекти у космосу производе космичко зрачење. На крају ће укратко бити представљни најновији резултати истраживања београдске групе која се бави претходно наведеном тематиком.

Представљање радова студената-кандидата за награду Математичког института САНУ, 12. и 13. април 2018.

Током априла 2108, на Математилком институту САНУ биће представљени радови кандидата који су ушли у најужи круг избора за награде Математичког института за најбоље докторске и студентске радове у области математике и механике и рачунарства. Своје радове ће најпре изложити кандидати у области математике и механике и то на састанцима који ће се одржати 12. и 13. априла у сали 301ф на трећем спрату у згради Математичког института САНУ, према следећем распореду.

Четвртак, 12. април у 10:30 часова:

Представљање кандидата за Награду Математичког института САНУ у категорији најбољи студентски рад у области математике и механике

Вељко Панић: „Стабилност стационарних кретања крутог тела на површи и динамика келтског камена“

Мирослав Максимовић: „Теорија мартингала и њихова примена у систему клађења“

Далибор Даниловић: „Две топологије на скупу целих бројева“
Петак, 13. април у 12 часова:

Представљање кандидата за Награду Математичког института САНУ у категорији најбољи докторат у области математике и механике

Бобан Карапетровић: „Оператор Хилбертове матрице и Либерин оператор на просторима холоморфних функција“

Милош Петровић: „Холоморфно пројективна пресликавања генералисаних хиперболичких Келерових простора и уопштења“

Радослав Радуловић: „Глобални минимум времена кретања механичких система са ограниченим управљањима и реакцијама веза“

Јована Николић: „Алгебарска својства спектралних инваријанти у Флоровој хомологији“

Марија Цветковић: „Фиксне тачке за пресликавања Перовог типа“

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 12. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 12. априла 2018. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

Предавач: др Александар Картељ

Наслов предавања: ПАРТИЦИОНИСАЊЕ РЕТКИХ БИОЛОШКИХ МРЕЖА НА K-PLEX ПОДМРЕЖЕ

Апстракт: У мрежи, k-plex представља подскуп од n чворова такав да је је степен сваког чвора подмреже индуковане тим подскупом чворова најмање n-k. Проблем k-plex максималног тежинског партиционисања по гранама (Max-EkPP) је НП-тежак проблем који подразумава проналажење k-plex партиционисања улазне мреже таквог да је сума тежина свих грана у добијеним индукованим k-plex подмрежама максимална. Решавање Max-EkPP има значајну улогу у откривању нових информација у великих ретким биолошким мрежама.

У раду је представљена метода променљивих околона (енгл. variable neighborhood method – VNS) за решавање проблема Max-EkPP. Експериментална тестирања су извршена над реалним метаболичким мрежама и над другим доступним тест скуповима из литературе. Предложена VNS метода потврђује сва оптимална решења добијена моделом целобројног линеарног програмирања. За сва остала решења из литературе, за која не постоји потврда оптималности, VNS или достиже најбоље познато решење или га побољшава. VNS је такође тестиран над тест проблемима великих димензија који претходно нису разматрани у литератури.

Одељење за математику, 11. и 13. април 2018.

У току ове недеље биће одржана три предавања у оквиру Одељења за математику.

Прво предавање биће одржано у среду, 11. априла у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14h.

Предавач: Thomas Piecha, University of Tuebingen

Наслов предавања: PROOF-THEORETIC SEMANTICS AND THE PROBLEM OF COMPLETENESS

Апстракт: In proof-theoretic semantics the meaning of the logical constants is given in terms of the notion of proof instead of the notion of truth. Dag Prawitz conjectured that intuitionistic logic is complete with respect to a notion of proof-theoretic validity. In this talk we first present the general idea of proof-theoretic semantics. We then discuss some standard conditions for proof-theoretic notions of validity. Any semantics obeying these conditions satisfies a generalized disjunction property. This implies the validity of Harrop’s rule, which is not derivable in intuitionistic logic. The completeness conjecture is thus decided negatively.

Друго предавање биће одржано у среду, 11. априла у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18h.

Предавач: Марко Стошић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: ЧВОРОВИ, КВИВЕРИ И ПРИМЕНЕ

Апстракт: У овом предавању биће приказани неки од савремених резултата у вези са квантним и хомолошким инваријантама чворова. Главна идеја је да се укратко прикажу бројне потпуно различите теорије из разних области математике и физике, које су са разних страна повезане управо преко теорије инваријанти чворова. У другом делу предавања биће приказана и једна од најновијих и актуелних идеја — такозвана кореспонденција између чворова и квивера (усмерених графова), којом се датом чвору придружује квивер на такав начин да се БПС инваријанте чворова поклапају са мотивичним Доналдсон Томас инваријантама квивера. Прва идеја односно циљ ове кореспонденције је била да се објасне неке од важних хипотеза о особинама чворова, али се испоставило да она отвара бројне нове правце и изненађујуће везе са разним областима математике и физике. Као пример, биће приказана веза са комбинаториком путева на целобројним решеткама — једним од класичних, основних проблема енумеративне и аналитичке комбинаторике — где смо добили потпуно нове експлицитне формуле за број таквих путања, користећи искључиво чворове, квивере и њихову везу. Предавање је базирано на заједничким радовима са С. Гуковом, Е. Горским, П. Сулковским, М. Рајнекеом, П. Кучарским, М. Панфилом и П. Ведрихом.

Треће предавање биће одржано у петак, 13. априла у сали 301ф
Математичког института САНУ са почетком у 14h.

Предавач: Peter Balazs, University of Vienna

Наслов предавања: FRAME THEORY AT THE ACOUSTICS RESEARCH INSTITUTE

Апстракт: We will start this talk by presenting an overview of the Acoustics Research Institute, a multi-disciplinary fundamental research institute of the Austrian Academy of Sciences. In the second part we will present the details of frame theory, which is a part of functional analysis that has deep influence to many other mathematical branches, but also many other sciences, like physics, signal processing and acoustics. We will present the basic ideas and consequences of the frame concept, which is a generalization of orthonormal bases. We will show some recent mathematical results as well as some applications in acoustical signal processing.

Семинар за механику, 11. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 11. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 18 часова. У питању је заједнички састанак са Одељењем за математику

Предавач: Марија Додиг, Математички институт САНУ

Наслов и апстракт предавања биће накнадно достављени.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 10. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 10. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Витомир Радосављевић, Висока ИЦТ школа

Наслов предавања: МОДЕЛ АДАПТИВНОГ УЧЕЊА У ПАМЕТНИМ ОБРАЗОВНИМ ОКРУЖЕЊИМА

Апстракт: Студент приступа процесу учења на јединствен начин, користећи различите методе и технике прикупљања информација и обраде података у циљу стицања знања. Адаптивно учење се дефинише као процес у коме постоји могућност промене начина учења. Циљ адаптивног учења је постизање ефикасног и ефективног учења. Предности паметних образовних окружења у имплементацији адаптивних облика учења предмет су многих истраживања. У оквиру истраживања чији ће резултати бити представљени, постављен је модел адаптивног учења у паметним учионицама. Модел као критеријуме адаптације узима четири фактора: предзнање студента, процену когнитивног оптерећења, мотивацију и пареметре физичког окружења у коме студент учи. Модел дефинише пет категорија учења у оквиру којих се нуде одговарајуће стратегије учења. Избор категорије учења студента врши паметни образовни систем. Резултати истраживања указују на позитивне ефекте примењеног модела у процесу адаптивног учења.

Семинар из астрономије и астрофизике, 3. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018, у сали 809 Математичког факултета са почетком у 18 часова.

Предавач: др Милан М. Ћирковић, Астрономска опсерваторија у Београду

Наслов предавања: КРАТКА ПОВЕСТ СТИВЕНА ХОКИНГА (1942-2018)

Апстракт: На предавању ће бити дат кратак преглед главних научних резултата Стивена Хокинга, са нарочитим нагласком на оне мање познате широј јавности као што је Хокинг-Гибонсова температура, елаборација улоге посматрачких селекционих ефеката у формирању космолошке структуре, предвиђање гравитационих таласа из судара црних рупа, хипотеза о заштити хронологије и критика инфлаторних космолошких модела. Такође ће бити резимиран Хокингов уређивачки рад везан за историју физике и астрономије, као и његове изузетне домете у погледу промоције и популаризације науке.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 3. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Бојан Вучковић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: НОВЕ КОМБИНАТОРНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ У ВЕЗИ СА ПРОБЛЕМИМА ИЗ ХРОМАТСКЕ ТЕОРИЈЕ ГРАФОВА, ЕКСТРЕМАЛНЕ ТЕОРИЈЕ СКУПОВА И ТЕОРИЈЕ БУЛОВИХ МАТРИЦА

Апстракт: Последњих деценија уведени су и изучавани нови типови бојења графова – такозвана индукована бојења. То су, не обавезно ваљана, бојења грана или грана и чворова графа код којих се боја чвора изводи из боја њему инцидентних грана и суседних чворова. Бојења се најчешће изводе по суми или по скупу, при чему постоји услов да свака два суседна чвора имају различите изведене вредности. Биће приказане дефиниције разних врста индукованог бојења графа, хипотезе по питању потребног броја боја да би се извело тражено бојење за произвољан граф, као и резултати излагача. Код многих од ових типова бојења постигнути резултати су још увек далеко од претпостављених горњих граница формулисаних у хипотезама, и остављају простора за даље унапређивање.

Франклова хипотеза из екстремалне теорије скупова тврди да у свакој коначној фамилији затвореној за унију постоји елемент који се појављује у барем половини скупова фамилије. Овај наизглед једноставан проблем, формулисан 1979. године, је још увек отворен. По питању Франклове хипотезе постоје докази парцијалних резултата. Биће дат приказ резултата излагача да је Франклова хипотеза задовољена за фамилије састављене од 12 или мање елемената, као и подела фамилија састављених од 6 или мање елемената на такозване FC и NonFC фамилије.

Булове матрице су матрице код којих су сви елементи из скупа {0, 1}. Простор врста Булових матрица је скуп вектора који се могу добити унијом врста дате матрице, док је кардиналност простора врста матрице кардиналност овога скупа. Разматрано је питање за које вредности c из скупа {1,…,2^n} постоји матрица А димензије n x n таква да је кардиналност простора врста матрице А једнака c.

КГТА семинар, 3. април 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 3. априла 2018, у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавач: Марија Јелић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: F-ВЕКТОРИ ПОЛИТОПА

Апстракт: Позната теорема (McMullen, Stanley) казе да медју свим d-димензионалним политопима са N темена, циклични политоп Cd(N) има максималан број страна у свакој димензији, тј. има максималан f-вектор по свим координатама. Током предавања посматраћемо неке посебне класе политопа – централно-симетричне, 2-суседске и кубичне и дати преглед резултата везаних за њихове f-векторе. Предавање је засновано на радовима I. Novik (University of Washington) и E. Neva (Hebrew University, Jerusalem).

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 29. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 29. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Срђан Вукмировић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ПРОЈЕКТНО ЕКВИВАЛЕНТНЕ МЕТРИКЕ НА ЛИЈЕВИМ ГРУПАМА

Апстракт: На предавању ће бити представљени резултати заједничког рада са Т. Шукиловић и Н. Бокан. Метрике на многострукости су пројективно еквивалентне ако имају исти скуп непараметризованих геодезијских линија. Класификација таквих метрика је у Римановом случају дао Леви-Цивита пре више од једног века. У псеудо-Римановом случају локална класификација је добијена тек последњих година, али су многи проблеми везани за пројективно еквивалентне метрике и даље актуелни. Специјална класа пројективно еквивалентних метрика су афино еквивалентне метрике, тј. метрике које имају исту Леви-Цивита повезаност.

На предавању ће бити доказана чињеница да су сваке две пројективно еквивалентне метрике на хомогеном простору (а специјално и лево-инваријантне метрике на Лијевој групи) обавезно и афино еквивалентне. Осим тога, биће приказан алгоритам за налажење свих пројективно еквивалентних лево-инваријантних метрика датој метрици, као и одговарајући примери.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 27. март 2018.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 27. марта 2018. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: др Слободан Бабић, Дунав осигурање

Наслов предавања: МЕТОДОЛОГИЈА КРИТИЧНИХ ПОСЛОВНИХ РЕСУРСА (CBR) ЗА УСПОСТАВЉАНЈЕ СИСТЕМА УПРАВЉАЊА КОНТИНУИТЕТОМ ПОСЛОВАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Апстракт: У предавању је приказана методологија за увођење система за управљање континуитетом пословања, која је погодна за примену у великим предузећима у земљама у развоју, као и поступак његовог увођења. Развијена методологија базирана је на разумевању критичних пословних процеса и ресурса потребних за обављање критичних пословних активности. CBR методологија је базирана на стандардима, стандарду ИСО22301 и оригиналном проширењу стандардом ИСО15944-4 по коме као догађај подразумевамо немогућност обављања пословног процеса услед недоступности одређеног критичног пословног ресурса који изводи пословни субјект. CBR методологија узима у обзир да је могуће изводити пословни процес без обзира на амбијенталне услове, уколико су сви пословни ресурси потребни за обављање посла доступни. Као импликација, на основу методологије CBR, могуће је издвојити и скупове ризика над критичним пословним ресурсима. Препознатим ризицима над критичним пословним ресурсима је могуће управљати у случају појава које угрожавају пословне процесе.