Семинари

Семинар за математичку логику, 23. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 23. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 16:15 часова.

Предавачи: Мирјана Маљковић, Биљана Стојановић, Жарко Мијајловић

Наслов предавања: ДИГИТАЛНИ ЛЕГАТ ПРОФЕСОРА СЛАВИШЕ ПРЕШИЋА

Апстракт: Група аутора (М. Маљковић, Б. Стојановић и Ж. Мијајловић) недавно је завршила дигитални легат Славише Прешића (1933-2008), угледног професора Математичког факултета, оснивача логичке школе у Београду, оснивача Катедре за алгебру и математичку логику Математичког факултета, оснивача и дугогодишњег руководиоца Семинара за математичку логику Математичког института САНУ. Циљ предавања је да представимо овај легат и кроз његову презентацију прикажемо рад професора Прешића у математици и посебно у математичкој логици. Легат садржи верујемо све његове научне радове, већину његових књига али и обиман аудио и видео материјал па је то прилика да се подсетимо на његова занимљива и живописна предавања.

Семинара за теорију релативности и космолошке моделе, 21. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 21. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 11 часова.

Предавач: Миодраг Матељевић, Математички факултет у Београду, дописни члан САНУ

Наслов предавања: СПЕЦИЈАЛНА ТЕОРИЈА РЕЛАТИВНОСТИ И МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛИ

Апстракт: Специјална релативност одбацује њутновска начела о апсолутном простору и времену тврђењем да просторни и временски интервали између било која два догађаја зависе од стања кретања њиховог посматрача, или да различити посматрачи различито и опажају просторне и временске интервале истих догађаја. С друге стране брзина светлости у вакуму узета је као апсолутна величина, као брзина која је иста за све инерцијалне референте системе и која се не може надмашити, односно која представља највећу могућу брзину у природи. Разматрамо једноставне доказе формула за Lorentz-ове трансформације, Ајнштајнове мисаоне експерименте као и везу Lorentz-ове групе са Möbius-овом групом „небеске“ сфере. Постоје извесне тешкоће у строгом доказивању (са математичке тачке гледишта) да су разни модели еквивалентни.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 20. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Владимир Филиповић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: SOLVING THE MAXIMUM BETWEENNESS PROBLEM WITH ELECTROMAGNETISM METAHEURISTIC

Апстракт: An electromagnetism (EM) metaheuristic for solving NP hard Maximum Betweenness Problem (MBP) is presented. Presentation describes elements of the proposed solution: new encoding scheme with appropriate objective functions, specific representation of the individuals (which enables the EM operators to explore the searching space in a way that achieves high quality solutions) and effective 1-swap based local search procedure (improved by the specific caching technique is performed on each EM point). Designed algorithm is tested both on real and artificial instances from the literature. Obtained experimental results and statistical analysis indicates quality of the proposed EM approach.

This is joint work with A. Kartelj, D. Matić.

Вероватносне логике, 20. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 20. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 16 часова.

Предавач: Thomas Studer, Institute for Informatics, University of Bern, President of the Swiss Society for Logic and Philosophy of Science

Наслов предавања: BLOCKCHAIN LOGIC

Апстракт: Blockchains are distributed data structures that are used to achieve consensus in systems for cryptocurrencies (like Bitcoin) or smart contracts (like Ethereum). Although blockchains gained a lot of popularity recently, there is no logic-based model for blockchains available. In our talk, we present the basic principles and mechanisms of blockchains and discuss the need for various kinds of blockchain logics. Then we introduce BCL, an epistemic logic to reason about the belief change dynamics induced by blockchain updates. We establish soundness and completeness of BCL with respect to a simple blockchain model.

Вероватносне логике, 15. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 15. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15 часова.

Предавачи: Ненад Стојановић

Наслов предавања: ЛОГИКЕ СА ОПЕРАТОРИМА МЕТРИКЕ

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 15. јун 2017.

Наредни састанак Семинара, биће одржан у четвртак, 15. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: Мирослава Антић, Математички факултет, Универзитет у Београду

Наслов предавања: ЛОКАЛНО СТРОГО КОНВЕКСНЕ ХИПЕРПОВРШИ КОНСТАНТНЕ СЕЛЕКЦИОНЕ КРИВИНЕ

Апстракт: Биће приказан део текућег истраживања локално строго конвексних хиперповрши константне секционе кривине чији оператор облика има највише једну једнодимензиону сопствену вредност. Биће доказано да уколико оператор облика нема једнодимензионе сопствене вредности, онда хиперповрш мора бити афина хиперсфера, а да уколико има тачно једну такву сопствену вредност, онда може имати највише две вишедимензионе. Притом, таква хиперповрш је онда или уопштени Калабијев производ две сфере или производ сфере и тачке.

Одељење за математику, 9. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 9. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Ненад Младеновић, Математички институт САНУ

Наслов предавања: МАЊЕ МОЖЕ ДАТИ ВИШЕ У ХЕУРИСТИЧКОЈ ОПТИМИЗАЦИЈИ

Апстракт: Хеуристички приступ решавања задатака оптимизације, назван „Мање је више“ недавно је предложен у раду Младеновића, Тодосијевића и Урошевића (Inf. Sciences 2016). Идеја је у налажењу минималног броја правила претраге у налажењу решења неког оптимизационог задатка, тако да у исто време њихов квалитет буде бољи од тренутно најбољег у литератури. Другим речима, циљ је предложити што једноставнију хеуристику која истовремено даје решења бољег квалитета и брже од текуће најбоље методе, за проблем који се решава. Биће наведено неколико примера примене хеуристичке методе „Мање је више“ и упоредити резултате са одговарајућим из литературе.

У питању је заједнички рад са Ј. Бримбергом, Д. Урошевићем и Р. Тодосијевићем.

Семинар Катедре за рачунарство и информатику, 8. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 8. јуна 2017. у сали 718 Математичког факултета са почетком у 18:15 часова.

Предавачи: Дарко Јевремовић и Лука Поповић, Астрономска опсерваторија у Београду

Наслов предавања: LSST – ПЕРСПЕКТИВЕ ЗА СРПСКУ АСТРОНОМИЈУ, ИНФОРМАТИКУ И ФИЗИКУ

Апстракт: Предавање може бити посебно интересантно онима који се баве или планирају да се баве анализом Великих података (енг. Big Data
analysis).

Више детаља може се наћи на страници http://computing.matf.bg.ac.rs

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 8. јун 2017.

Наредни састанак Семинара, биће одржан у четвртак, 8. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: Емилија Нешовић, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу

Наслов предавања: О БИШОПОВОМ РЕПЕРУ ЗА ПСЕУДИ НУЛ И НУЛ КАРТАНОВЕ КРИВЕ У ПРОСТОРУ МИНКОВСКОГ

Апстракт: Бишопов репер или релативно паралелан адаптирани репер регуларне криве у еуклидском простору Е3 је увео Р.Л. Бишоп 1975. године. Он садржи тангентно векторско поље Т и два релативно паралелна нормална векторска поља Н1 и Н2, у смислу да су изводи тих поља по параметру дужине лука увек колинеарни са Т. За разлику од Френеовог репера у Е3, Бишопов репер има својство минималне ротације и дефинисан је и у тачкама криве у којима је кривина криве једнака нули. У простору Минковског, до сада су добијени Бишопови репери за просторне и временске криве, али не и за псеудо нул и нул Картанове криве. На излагању ́це бити приказано добијање таквих репера као и интересантно својство да од свих нул Картанових кривих, једино нул Картанова кубна крива има два Бишопова репера, од којих се један поклапа са њеним Картановим репером.

Семинар за механику, 7. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у среду, 7. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17 часова.

Предавач: Милош Којић, Српска академија наука и уметности

Наслов предавања: КОМПОЗИТНИ КОНАЧНИ ЕЛЕМЕНТ СА ДИСТРИБУИРАНИМ (SMEARED) ПОЉЕМ ЗА КОНВЕКТИВНО-ДИФУЗИОНИ ТРАНСПОРТ ДЕЛИЋА И МОЛЕКУЛА У БИОЛОШКОМ КАПИЛАРНОМ СИСТЕМУ И ТКИВУ

Апстракт: Капиларна мрежа и биолошко ткиво представљају изузетно сложен систем у погледу транспорта материје, као и у механичком смислу. Напредак у погледу лечења болести (посебно канцера) се углавном заснива на лабораторијским и клиничким експерименталним истраживањима. Захваљујући развоју нумеричких метода и компјутерске технологије, у последњим деценијама се све више користе и нумерички модели. Међутим, велики је изазов да се развију практично применљиви нумерички модели који са одговарајућом тачношћу могу да дају решења корисна за медицинске примене. У неколико претходних саопштења, аутор је представио резултате рада групе сарадника у развоју нумеричке методологије и софтвера. У овом саопштењу, биће изложен ауторов нови концепт транспортних модела који се заснива на формулацији композитног коначног елемента са дистрибуираним (smeared) пољем концентрације. Коначни елемент садржи више домена са посебним пољима концентрације која су повезана конективним 1Д фиктивним коначним елементима у чворовима основног елемента. Ова методологија омогућава једноставно моделирање транспорта материје у сложеном биолошком систему уз коришћење материјалних параметара који се могу одредити лабораторијски. На примерима ће бити показана тачност и применљивост уведеног коначног елемента и нумеричког модела.

Семинар за рачунарство и примењену математику, 6. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Јелена Шух, Факултет организационих наука

Наслов предавања: ИНФРАСТРУКТУРА ЗА Е-ОБРАЗОВАЊЕ ЗАСНОВАНА НА СОФТВЕРСКИ ДЕФИНИСАНИМ МРЕЖАМА

Апстракт: Предмет истраживања је развој модела инфраструктуре за е-образовање, који је заснован на концепту и технологијама софтверски дефинисаних мрежа (SDN), као и развој образовног модула за учење софтверски дефинисаних мрежа. Представљена је структура предложеног модела који обухвата елементе инфраструктуре и архитектуре и могућности интеграције инфраструктуре са образовним сервисима. Описан је процес пројектовања цлоуд инфраструктуре засноване на концепту SDN, као и моделирања кључних индикатора перформанси образовне инфраструктуре. Имајући на уму важност едукације у области информационо-комуникационих технологија, представљен је и процес пројектовања образовног модула за учење софтверски дефинисаних мрежа коришћењем развијене инфраструктуре.  Евалуација модела је извршена у Лабораторији за електронско пословање Факултета организационих наука Универзитета у Београду. Резултати показују да предложени модел унапређује процес учења у области софтверски дефинисаних мрежа. Модел се може на једноставан начин прилагодити и применити у процесу едукације у различитим областима, а посебно је погодан за едукацију у области нових информационо-комуникационих технологија.

КГТА семинар, 6. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 6. јуна 2017. у Основној школи „Милица Стојадиновић Српкиња“ у Врднику од 14 до 17 часова.

http://osnovneskole.edukacija.rs/drzavne/irig/os-milica-stojadinovic-srpkinja-vrdnik

Предавања на Семинару су најавили Зоран Петрић, Александар Вучић и други, а у плану је и да Филип Јевтић и Марија Јелић наставе своје излагање са претходног састанка Семинара.

Одељење за математику, 2. јун 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 2. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15:15 часова.

Предавач: Славко Моцоња, Математицки факултет, Београд

Наслов предавања: ПРЕБРОЈИВИ МОДЕЛИ ТЕОРИЈА ЛИНЕАРНИХ УРЕЂЕЊА

Апстракт: Чувена Вотова хипотеза, један од најстаријих отворених проблема теорије модела, тврди да је број пребројивих модела теорије првог реда (на пребројивом језику) највише пребројив или једнак континууму. Иако је познато да је хипотеза тачна у неким специјалним случајевима, општи приступ њеном решавању, ако постоји, није познат. Међу познатим примерима теорија за које важи Вотова хипотеза спадају теорије неких линеарних уређења, на пример теорије линерних уређења са унарним предикатима и о-минималне теорије. Ово предавање је посвећено једном приступу за класификацију модела теорија линерних уређења, који води до доказа Вотове хипотезе за неке шире класе теорија.

Геометрија, образовање и визуализација са применама, 1. јун 2017.

Наредни састанак Семинара, биће одржан у четвртак, 1. јуна 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: др Миљан Кнежевић, доцент Математичког факултета

Наслов предавања: DISTANCE IN THE ABSOLUTE PLANE AND CAUCHY FUNCTIONAL EQUATIONS

Апстракт

Семинар за рачунарство и примењену математику, 30. мај 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 30. маја 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавачи: доц. др Александра Лабус и проф. др Зорица Богдановић, Факултет организационих наука, Универзитет у Београду

Наслов предавања: INTERNET OF THINGS: ПРОМОЦИЈА УЏБЕНИКА „ИНТЕРНЕТ ИНТЕЛИГЕНТНИХ УРЕЂАЈА“

Апстракт: Интернет интелигентних уређаја представља нову област информационих технологија која омогућава повезивање већег броја корисника, уређаја, услуга и апликација на интернет. Може се применити у домаћинствима, градовима, енергетици, малопродаји, логистици, пољопривреди, индустрији, образовању, здравству, пословању, државној управи, чиме се знатно унапређује квалитет живота и олакшава испуњавање свакодневних активности. На предавању ће бити представљен први уџбеник на српском језику из области Интернета интелигентних уређаја (енг. Internet of Things, IoT).

Уџбеник под називом „Интернет интелигентних уређаја“ даје преглед теоријских концепата, технологија и методолошких поступака за развој и примену интернета интелигентних уређаја. Такође, дат је и преглед паметних окружења у којима се ИоТ примењује: паметне куће, паметни градови, паметне учионице, паметни саобраћај, и др. Аутори уџбеника су професори Катедре за електронско пословање: проф.др Божидар Раденковић, проф.др Маријана Деспотовић-Зракић, проф.др Зорица Богдановић, доц.др Душан Бараћ, доц.др Александра Лабус и доц.др Живко Бојовић.

КГТА семинар, 30. мај 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у уторак, 30. маја 2017. у сали 844 Математичког факултета са почетком у 14 часова.

Предавачи: Филип Јевтић и Марија Јелић

Наслов предавања: МЕТРИКА И ПОЛИТОПИ

Апстракт: Мотивисан класичном теоремом Канторовича и Рубинштајна, Анатолиј Вершик је асоцирао сваком коначном метричком простору тзв. Липшицов политоп и поставио проблем карактеризације коначних метричких простора преко ф-вектора асоцираних политопа. Поред основне конструкције, биће изложени и неки оригинални резултати, према раду https://arxiv.org/abs/1703.06612 Cyclohedron and Kantorovich-Rubinstein polytopes Филип Д. Јевтић, Марија Јелић, Раде Т. Живаљевић

Вероватносне логике, 25. мај 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 25. маја 2017. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 15 часова.

Предавач: Tjitze Rienstra, University of Luxembourg

Наслов предавања: RankPL – A QUALITATIVE PROBABILISTIC PROGRAMMING LANGUAGE

Апстракт: In this talk I discuss RankPL, a qualitative variant of a probabilistic programming language with a semantics based on Spohn’s ranking theory. RankPL can be used to represent and reason about processes that exhibit uncertainty expressible by distinguishing “normal” from “surprising” events. RankPL allows (iterated) revision of rankings over alternative program states and supports various types of reasoning, including abduction and causal inference. I discuss the language, its semantics, and a number of practical examples.

Одељење за математику, 26. мај 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у петак, 26. маја 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 14:15 часова.

Предавач: Vladlen Timorin, HSE, Moscow

Наслов предавања: LAMINATIONAL MODELS FOR SPACES OF POLYNOMIALS

Apstrakt: This is a joint work with Alexander Blokh, Lex Oversteegen and Ross Ptacek. We will discuss combinatorial structure of spaces of complex polynomials. The latter are viewed as dynamical systems. A classic example is the Mandelbrot set which parameterizes complex quadratic polynomials with „interesting dynamics“ up to affine conjugacy. A combinatorial model for the Mandelbrot set, which is also a conjectural topological model, is known. We address the issue of finding combinatorial models for spaces of higher degree polynomials. As in the quadratic case, it is useful first to model individual polynomials combinatorial models for polynomials are provided by Thurston’s laminations), and then use appropriate spaces of laminations to model the corresponding spaces of polynomials.

Семинар Друштва за језичке ресурсе и технологије, 25. мај 2017.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 25. маја 2017. у свечаној сали број 167 Рударско-геолошког факултета (Ђушина 7) са почетком у 18 часова.

Предавач: Марија Пантић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Наслов предавања: КОНГРУЕНТНИ АТРИБУТ УЗ ИМЕНИЦЕ „ЧОВЕК“, „МУШКАРАЦ“, „МУЖ“ и „ЖЕНА“

Апстракт: Родне улоге и родни поредак друштва одражавају се али се и успостављају и одржавају у језику датог друштва. Ово истраживање има за циљ да анализом придевских речи које се јављају у функцији конгруентног атрибута уз именице “човек”, “мушкарац”, “муж” и “жена” дође до систематичног приказа сличности и разлика у представљању мушких и женских субјеката у српском језику, на основу претраге корпуса савременог српског језика СрпКор2003 и СрпКор2013. Добијени резултати употпуњени су одабраним речничким дефиницијама, као и освртом на сродна истраживања и резултате анализа одговарајућих феномена у репрезентативним и веб корпусима других језика.

Семинар Геометрија, образовање и визуализација са применама, 25. мај 2016.

Наредни састанак Семинара биће одржан у четвртак, 25. маја 2016. у сали 301ф Математичког института САНУ са почетком у 17:15 часова.

Предавач: Наташа Ђурђевић

Наслов предавања: НЕКЕ ХИПЕРПОВРШИ ХОМОГЕНЕ БЛИЗУ КЕЛЕРОВЕ S^3XS^3

Апстракт: На предавању ће бити представљен још необјављен рад ,,On some hypersurfaces of the homogenous nearly Kahler S^3xS^3″ чији су аутори Zejun Hu, Zeke Yao i Yinshan Zhang. Биће показано да на хомогеној близу Келеровој S^3xS^3 не постоје тотално умбиличке, као ни хиперповрши које имају паралелну другу фундаменталну форму. Биће представљена и комплетна класификација хиперповрши код којих оператор облика А и индукована скоро контактна структура F задовољавају услов АF=FА. Испоставило се да код ових хиперповрши оператор облика А има тачно три константне главне кривине 0, (\sqrt{3})/6 i (-\sqrt{3})/6, при чему је структурно векторско поље U главни правац који одговара главној кривини 0. Такође, скоро продукт структура P има веома важну улогу у овој класификацији, па ће бити показане и неке њене особине.

Предавање је део испита Комплексне многострукости.